Milanka Kovačević: I bi nedelja - Stenje ramo, al’ brekće i mile (Foto)
Samo što je ustoličen, novi privremeni predsednik završio je u bolnici. Stari je, valjda da bi pokazao da je otporniji, egzercirao na proplanku. „Vežbam kazačok. Može zatrebati. U svakom slučaju ne može da škodi. Samo jedan pokret i evo, pretvaram ga u kaubojski ples“, dahtao je dižući se iz čučnja.
„Vidi me kako sam okretan, puf, puf, ovo je snaga, a ne kao onaj – samo što je zaseo, odmah u bolnicu. I posle se čude što sam godinama u sedlu. Da je predsednik lako, bio bi to svako. Gledaj sad kako čučanj radim, puf, puf. Snimaj, nek’ vidi ramo koji se stalno duva, kladim se da onim nogicama ne može ovako“, poskakivao je čovek kojem ni sva pažnja javnog servisa više nije dovoljna.
„Ništa nije glupo što donosi komentare i lajkove. Treba pobuditi interesovanje. Malo se smeju, malo podruguju, ali, da vidiš, posle nekog vremena naviknu se i počnu sa simpatijama da gledaju. Neko i kaže: vidi budale, pa na kraju za budalu glasa“, objašnjavao je snimaču ovaj poznavalac psihologije prosečnog birača.
„Moraš da znaš da su odavde najbolji otišli. Ovi što su ostali vole kad ih pozdraviš, pa im staviš ruku na rame. Pa onda uzmeš pivo pa pod šator. Sve je to gluma, ali pali. Jedne podmitiš, drugima pripretiš, a treći te vole zato što si važan. Vole ljudi ovde onog ko je na vlasti, pa makar bio i najveći smetenjak. Pa vidi naše ministre. Sad se i oko njih otimaju da ih pozdrave“, objašnjavao je vežbač.
Foto: Zvanični nalog Milorada Dodika na Instagramu
A prvi ministar je i ovog vikenda išao da tera vuka. Ne zna se da li je hajka bila neuspešna kao i prethodna, na kojoj su života lišili nekoliko sirotih lisica, ali se zna da je šator bio ogroman i da se pilo i jelo nemilice.
Naš je lovac elmer bio u elementu. Samopouzdanje mu nikakav peh ne može poljuljati, pa ni to što, tako uspešni, i za rekonstrukciju psihijatrijskih klinika tražimo kredit od Svetske banke. Toliko su sredili zemlju da se niko ne može setiti jednog poduhvata koji smo finansirali i napravili sami. U koju god školu ili dom zdravlja da se uđe – sve je obnovljeno, rekonstruisano ili utopljeno uz pomoć Evropske unije, Japana ili nekog drugog ko pomaže sirotinju. Ako treba da se gradi – opet ni to nismo mi.
Lepo je živeti ovde sve dok vam ništa od sistema ne treba. Ako vam prihodi dolaze sa strane, ako se ne oslanjate na obrazovanje, medicinsku pomoć ili, ne daj bože, policijsku zaštitu, nećete imati previše razloga za brigu. Pod uslovom da ne morate mnogo da koristite puteve ili da, po nesreći, čekate tramvaj. Međutim, u trenutku kad vam nešto od toga zatreba, shvatate da sistem ne postoji, a da građani plaćaju nešto što neće dobiti. Ako se bune, u boljem slučaju tretiraju ih kao maloumne – pa strpite se, nigde nije sjajno, svugde ima problema, nepravde, korupcije. U gorem slučaju će vas etiketirati kao izdajnika i stranog plaćenika.
Za to vreme, poštovaoci lika i dela izvesnog estradnog umetnika baje osipaju drvlje i kamenje na bajinog brata blizanca u Hrvatskoj.
„Dragane, sram te bilo, zar sa takvim likom da se slikaš. Duboko si me razočarao“, poručio je preko medija bivši glavni baja, koji je svog tomsona i odlikovao. A onda je draganu poslao poruku: „Ovo si odlično odradio. Nastavljamo kao i do sada. Ruka ruku mije, ko umije, njemu dvije. Jel’ tako, prijatelju.“
I tako, jedni vežbaju čučnjeve, drugi lov, treći patriotizam, a sve na naš račun. Omađijana, podatna publika se ne sekira što budućnošću plaća predstavu.
Piše: Milanka Kovačević
Foto naslovna: direkt-portal.com
Izvor: direkt-portal.com
Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter
