Izgleda da je moglo i drugačije? Mostarac Hasan Rebac o istorijskom pomirenju Srba i Bošnjaka muslimana

Hasan Rebac (1894-1953), je zanimljiva istorijska ličnost o kojoj se nažalost malo u javnosti zna. Rođen je u Mostaru, izjašnjavao se kao Srbin, musliman, filozof, ,,Đikićevac“, solunac, albanski spomeničar i mladobosanac koji se snažno zalagao za pomirenje Srba i Bošnjaka muslimana. Bio je oženjen sa Anicom Savić Rebac, član Matice Srpske, osnivač beogradskog ogranka Gajreta, član Društva Svetog Save.

,,Kako sam rođen u Bosni, gde se čak i javni život gleda i sprovodi kroz verske naočare i kako je to smetalo bratskoj slozi Srba muslimanske i pravoslavne vere, da sam još iz mladosti postavio sebi kao životni problem da pravim mostovima između verom rastavljene braće, da uklanjam između njih nesporazume i da stvaram što jaču bratsku ljubav. Radi toga bio sam ogorčeni protivnik političkih stranaka na verskoj podlozi, kao što je bila Jugoslovenska muslimanska organizacija, u kojoj su bili u ogromnoj većini naših muslimana. Smatrao sam da je vera privatna stvar pojedinaca i pojedine nacionalne skupštine, a da je nacija, u kojoj može biti raznih verskih pripadnika, kao što je naš slučaj, da je dakle nacija iznad vere, jer je ona svojina opšta.

Kroz ceo svoj život od najranije mladosti služio sam ovim idejama. Kao nacionalista uzeo sam učešća kao četnik dobrovoljac protiv Turske, po opštem mišljenju muslimanske države, pa sam bio četnik čak i pre Balkanskog rata i u ovom ratu, kao i docnije u Svetskom ratu. Znao sam da mi Turci nisu ništa, iako su muslimani, kao što nisu ni našim pravoslavnim ništa Grci i Rumuni, iako su ovi narodi svi pravoslavne vere. Zato sam nastupao protiv Turske, koja je tlačila moj narod.

Ovo što sam ja znao trebalo je širiti među šire slojeve naših i muslimana i pravoslavnih, a to je išlo teško i vrlo teško, jer se ne zna koji su od njih u tome gori. Nijedna naša politička stranka nije mnogo marila ili nije imala kad da mari za ovo vrlo krupno pitanje.

Po svome vaspitanju u porodici i u svom miru, oslanjajući se na svoju burnu prošlost i na svoju borbenost i jak temperamenat, naši muslimani nerado trpe promene. Danas ih sve sili na promenu i oni se danas smišljaju i talasaju. Ako neuviđavnost pravoslavnih Srba bude i dalje potrajala, treba računati s tim da će muslimani otići na drugu stranu, kuda ih mame i gde su im širom otvorena vrata.“

Piše: Nebojša Vukanović
Izvor: nebojsavukanovic.info

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter