Dean Deki RS: Ne, ovo nije nikakav vic, ovo vam je Srbija danas

Ništa ljude ne povezuje tako snažno kao zajednički zločin...
Devedesete su za Srbiju bile godine velikog kulturnog šarenila.

Tada se rađao jedan novi Beograd, nikle su folkoteke, javno su se počeli pojavljivati kriminalci, razni proroci i sponzoruše.
Sve su to bili znaci nekog novog doba.

Novokomponovana folk muzika najjače uporište imala je baš u Srbiji te je još u to vreme nazvana „ćirilica.”
Postala je ona kulturološki fenomen Srbije i odskočna daska na putu za estradu.

Početkom devedesetih godina u Srbiji je više bilo igara nego hleba, a u dubokoj bedi turbofolk je bio jedino moguće osveženje gde su ljudi mogli videti nekakvu raskoš i sjaj.
Sa svojim šarenišom i šljokicama bio je to analgetik za duboko nagrizeno društvo.

Jedan od onih koji se na sceni probijao tih godina bio je i pevač sa nadimkom „Đani” sa svojom poznatom izjavom toga doba:
„Na svirkama je domaću šljivovicu zamenio kokain.”
S toga i ne čudi kada je zbog prekida svirki tokom tzv. „kovida” izjavio da mu mesečno treba 10.000 evra da preživi.

Posla preko glave devedesetih su imali jedino članovi estrade, retke privredne grane u ekspanziji.
Za kriminal vredi isto, ukoliko se i to računa kao privreda.

Te godine su na veliku scenu izbacile čoveka sa nadimkom Palma, nadimak je dobio po kafani koju je držao.
Čim se na listi „Stranke srpskog jedinstva” našao između „Arkana i Legije”, odmah je postao glavni dobavljač uglja za Vojsku Jugoslavije, a za razliku od ostalih, pare je pravio daleko od ratišta.

Tokom posleratnih gladnih godina, Palma prima nagradu od Saveza za menadžment i edukaciju, za najboljeg privrednika u SRJ.

Odmah niče i prodavnica automobila „Palma” kao i TV „Palma Plus.”

Od tada pa do kraja svoga života bio je upetljan u mnoštvo afera od kojih nikad nijedna nije dobila svoj sudski epilog.
Poput kameleona se prilagođavao svakoj vlasti kao politički kusur.

U Srbiji nije bila nikakva tajna da je organizovao žurke povodom svega i svačega, čije učesnike je kasnije ucenjivao privatnim snimcima.
Svi su znali da na tim žurkama ima dobre prasetine i jagnjetine ali i maloletnica koje svima redom sedaju u krilo.

Taj populizam je godninama živeo i prolazio a on postao glas koji se sluša.
Čak toliko da se na televizijama sam hvalio, kako žensku osobu prvo mora lično da „proba” ako ona želi da se zaposli kod njega.

Na slobodi je ostao do poslednjeg izdisaja a usput je odlikovan sa nekoliko priznanja SPC.
Treba napomenuti najviše crkveno priznanje, Orden Svetog Save I stepena.

Ulazak u treći milenijum izbacio je još jedan od državnih projekata „Cecu nacionale.”

„Srpska majka” odmah pravi koncert kakvim se obelježava nova epoha i iste večeri prima izraze poštovanja od ministra kulture.
Novine su sutradan pisale:
„Svaki Srbin nije Radovan, ali svaka mlada Srpkinja volela bi da bude Ceca.”

Godinu dana kasnije, ležala je u ćeliji, pokosila ju je akcija „Sablja.”
Posle 4 meseca u zatvoru, sablja je razbila čašu sa to malo kockica patriotizma te je i desetak godina kasnije „srpska majka” zbog novog dela bila primorana da joj u kućnom pritvoru redovan nakit postane nanogica.

„Srpska lepotica sa glasom slavuja na Palminoj sahrani.” Jedan je od naslova koji se ovih dana mogao pročitati na raznim portalima.

Lepa je i Aleksandra Rutović, Mis Srbije za ovu godinu. Ona je ćerka jednog od preživelih aktera dokumentarnog filma „Vidimo se u čitulji.” Otac joj je pre par godina pucao po jednom beogradskom hotelu.
Šta tu ima biti čudno, pa u Srbiji možete biti lepi ili „dobar” bokser samo ako ste u sprezi sa politikom i kriminalom. Mnoga deca u Srbiji nikad nisu postala lepotani i bokseri jer im niko iz porodice nije ubijao, krao i reketirao.

Inače, pomenuti nesretni dokumentarac nastao je na vukovarskom ratištu. Novinaru Aleksandru Kneževiću koji je u to vreme boravio tamo, jedan ustaša je dobacio „Vidimo se u čitulji.”
On je zbog te rečenice, i nakon ubistva svog imenjaka i prezimenjaka u Beogradu, nažalost odlučio da snimi ovaj dokumentarac.

Knežević se ubrzo nakon toga zamonašio na Hilandaru, ali ni to mu nije sapralo grehe jer je kroz ovaj film sahranio mnoge mlade živote promocijom kriminala.

Sahranjen je i Palma, komemoracija kojoj je prisustvovao celi državni vrh održana je u Skupštini Srbije.
Prvo se pustio film o Palminom životu a onda su usledili srceparajući oproštajni govori.

Đani se na komemoraciju uvukao neprimetno i zauzeo svoje mesto u Skupštini.

„Srpsku majku” na crvenom tepihu lično dočekuje lezbejka i predsednica Skupštine Srbije koja iz dna duše mrzi Srbe.

Ne, ovo nije nikakav vic ovo vam je Srbija. Srbija u kojoj komemoracija za ubijene ljude u Novom Sadu nikad nije održana...

Piše: Deki RS
Izvor: Facebook/Деан Деки РС - Official

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter