Jasmina Paunović: Moja profesionalna obaveza je da ne ćutim - Autorski tekst tužiteljke Jasmine Paunović

Da li je pokretanje disciplinskog postupka protiv mene zbog komentarisanja slučaja pada nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 15, a teško povređeno dvoje ljudi, „pokazna vežba“ da će svako ko iz redova tužilaca progovori javno biti disciplinski gonjen

Stara narodna mudrost kaže – slobodan ste čovek onoliko koliko vam je savest čista! Pa, jesmo li svi slobodni? Da li oni, koji ovih dana pišu onako sramne tekstove, uvredljive sadržine o mojoj ličnosti, pokreću neke disciplinske postupke, da li su i oni slobodni ljudi, ili zarobljeni voljom nekih uticajnih moćnika?

U ovim i ovakvim vremenima, kada se gubi nit između racionalnog i virtuelnog, između pravednog i zlog, pravna struka treba da je najglasnija, da bi sve pod njom ućutalo! Svedoci smo suprotnog. Zlo je nadvladalo razum, „čovek čoveku je vuk“, padaju tavanice, ruše se mostovi, nasilje je preplavilo svakodnevni život, a… struka ćuti. Tužioci najpozvaniji u zaštiti javnog interesa, u zaštiti svakog građanina, oćutali su i činjenicu iznuđivanja iskaza, koje je imalo za posledicu smrtni ishod građanina u Boru.

Tužioci svoje pravo slobode izražavanja ostvaruju shodno Ustavnim odredbama i Zakona o javnom tužilaštvu.

I ponoviću još jednom, da, nadležno za ovaj tragični događaj je javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer se u proces izgradnje ugradila i korupcija i to putem javnih nabavki velikih vrednosti

Jedno od pitanja iz dopisa o ispitivanju moje odgovornosti za izgovorenu javnu stručnu reč je „… na osnovu kojih neposrednih saznanja ste izneli svoje stavove o ovlašćenjima i postupanju pred nadležnim tužilaštvima?“ Jer, zaključuje se iz navedenog, da na taj način, tobože, ugrožavam poverenje javnosti.

Pitanje koje se postavlja je da li vaše ćutanje gospodo i ignorisanje svakog odgovora na tragična dešavanja, nije uvreda za javnost, ponižavanje svake žrtve i svakog građanina! Da li mislite da ste se samoabolirali svojom ćutnjom?

Moja profesionalna obaveza je da pružim načelne odgovore, u okviru zakonskih ovlašćenja. Da javnost zna, razume i orijentiše se u predočenim činjenicama. Da budem objektivna i nepristrasna u očuvanju integriteta i dostojanstva struke. Da li se to drugačije pokazuje?

Upravo, svoje stavove i svoje izgovorene tvrdnje uvek ću i svuda ponoviti, jer upravo se tako brani poverenje javnosti u javno tužilaštvo. Ne mogu da ne postavim jedno retoričko pitanje: da li se poverenje javnosti u rad javnog tužilaštva čuva i štiti tako što se u Naredbi za sprovođenje istrage, u predmetu pada nadstrešnice, tužilac čak i ne upušta u osnovanu sumnju, kao bitan elemenat krivičnog dela i ne pribavlja validne dokaze za svoje tvrdnje?

Takva naredba biva odbijena pred sudom, i ne ostavlja nikakvu mogućnost tužiocu da nastavi dalje gonjenje okrivljenog. Tako nešto u svojoj dugogodišnjoj praksi nisam doživela. Da li je to neznanje ili neki dogovor, ne znam, ali pouzdano znam da se tako struka ne brani. Braneći dostojanstvo struke, branimo i sebe, svoju čast i dostojanstvo.

I ponoviću još jednom: da, nadležno za ovaj tragični događaja je javno tužilaštvo za organizovani kriminal, jer se u proces izgradnje ugradila i korupcija i to putem javnih nabavki velikih vrednosti.

U Naredbi za sprovođenje istrage, u predmetu pada nadstrešnice, tužilac se čak i ne upušta u osnovanu sumnju kao bitan elemenat krivičnog dela i ne pribavlja validne dokaze za svoje tvrdnje. Takva naredba biva odbijena pred sudom

Uvidom u objavljene tekstove pojedinih tabloidnih medija, koji su pripremani u istoj „kuhinji“, bez potpisa autora, onako kukavički („reći i uteći“) zapaža se zamena teza i manipulacija poznatim činjenicama. Naime, analiza događaja koju dajem, u vezi je s održanim protestima u Novom Sadu (dana 5. 11. 2024. godine), sa posebnim osvrtom na hapšenje političkog aktiviste Gorana Ješića.

Navela sam da u njegovom ponašanju, dok je pokušavao da zaštiti čoveka sa protesta, koga odvode dvojica maskiranih lica, i tom prilikom se ne legitimišu, ne postoje elementi nijednog krivičnog dela koja se gone po službenoj dužnosti.

U istom tekstu iza koga stoji Nenad Stefanović, kao predsednik UST, u osuđujućem tonu, komentariše se da „podržavam proteste, koji su logičan sled događaja posle tragedije, …čime zalazim na teren politike, direktno kršeći čl. 54 ZJT“.

Takođe se navodi da komentarišem reči predsednika Republike, koji tvrdi da se radi o predmetu (železnička stanica) koji će biti veoma težak u postupanju tužioca, a ja te tvrdnje negiram, i navodim da je predmet složen po svojoj strukturi, ali ne i pravno. I stojim iza toga!

Svako komentarisanje ovih mojih tvrdnji iz ugla politike je zlonamerno. Upravo takvi komentari su politički, jer se brane politički stavovi, kao i događaji koji krše zakonska postupanja prilikom hapšenja. Ovakve zlonamerne komentare, koji su neodrživi, može da izrekne samo neko kome nije poznat Krivični zakonik i kome su politički stavovi mnogo bliži od struke.

Da li vaše ćutanje, gospodo, i ignorisanje svakog odgovora na tragična dešavanja nije uvreda za javnost, ponižavanje svake žrtve i svakog građanina?! Da li mislite da ste se samoabolirali svojom ćutnjom?

Pored navedenog, komentarišući pojedine televizijske snimke, sačinjene na navedenom protestu, kao dugogodišnji tužilac smatram se pozvanom da na stručna pitanja dajem adekvatne odgovore i vršim stručnu analizu i kvalifikaciju onog što je kamerom zabeleženo.

Ove i ovakve događaje nazivam pravim imenom, koji su iz domena krivičnopravne odgovornosti. Stoga, kad bi se podnosioci prijava bavila strukom, a ne političkim pitanjima i stavovima, zaključili bi da ovde postoji samo struka i ništa više od toga.

Svesno mešanje političkih stavova sa strukom, koje je zadnjih par godina učestalo, bar kada je javnotužilačka organizacija u pitanju, podrazumeva namerno vršenje pritiska na rad javnih tužilaca. To upravo dokazuju ove prijave, koje služe kao „pokazna vežba“, a to je da će svako ko iz redova tužilaca progovori javno, biti disciplinski gonjen!

Sve ovo dovodi do zaključka da se progone neistomišljenici i da to predstavlja ništa drugo nego nasilje pravne i verbalne prirode.

Međutim, kao što je skalpel u rukama hirurga glavno sredstvo za rad, tako je pisana i izgovorena reč moćno oružje nas tužilaca.

Zato, moramo da sačuvamo dostojanstvo struke, radi zaštite građana, kojima to dugujemo, i države pred kojom smo položili zakletvu, a ne zaštite interesa političkih moćnika.

Piše: Jasmina Paunović
Foto naslovna: Facebook
Izvor: radar.nova.rs

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter