Ljiljana Kovačević: Zakoni i pravila ne važe za Dodikove ljude

Ljiljana Kovačević: Zakoni i pravila ne važe za Dodikove ljude

Kada vlast stavi pod kontrolu rukovodstvo najviše visokoškolske institucije, kao što je to slučaj sa Univerzitetom u Banjaluci, dešava se da se za vanredne profesore imenuju osobe bez potrebnih kvalifikacija, mimo zakona i utvrđenih procedura. S druge strane, profesori koji imaju impozantan CV i međunarodni ugled postaju meta progona

Dva slučaja, jedan profesora Predraga Ćeranića te profesorice Aleksandre Figurek, na najbolji mogući način odslikavaju šta se dešava kada politika preuzme visokoškolsku instituciju, koja bi, sama po sebi, trebalo da bude nezavisna od bilo kakvog uticaja sa strane.

Predrag Ćeranić imenovan je za vanrednog profesora na Falultetu bezbjednosnih nauka u Banjaluci, mada za to nije ispunjavao uslove. Njegovim izborom za vanrednog profesora prekršen je Zakon o visokom obrazovanju. Tim zakonom propisuje se da u zvanje vanrednog profesora može biti biran kandidat koji je proveo bar jedan izborni period u zvanju docenta, što Ćeranić ne ispunjava, s obzirom na to da njegova docentura traje do novembra ove godine, a on je već je izabran za vanrednog profesora.

Ne samo da je nezakonito njegovo imenovanje za vanrednog profesora, već je i njegov izbor u zvanje docenta bio nezakonit, o čemu je Žurnal pisao još 2017. Godine.  Na taj način je počinjeno krivično djelo, ali nijedna od policijskih i pravosudnih institucija u RS na to nije reagovala.

Ćeranić, koji je nezakonito postao docent, napravio je još jedan korak naprijed u svojoj akademskoj karijeri, opet nezakonito, pa je postao vanredni profesor. Ostalim kandidatima, koji su se žalili na Ćeranićev izbor u zvanje vanrednog profesora, nije omogućeno ponavljanje postupka, a iz rektorata UNBL je saopšteno da je stvar za njih konačna. O svim nezakonitostima imenovanja Ćeranića, prvo za docenta, a potom i za vanrednog profesora, kao i svojevrsnom skandalu da se propagandni članci vrednuju kao naučni radovi, tražili smo komentar od njega lično, ali odgovor nije stigao.

Na drugoj strani, profesorica Aleksandra Figurek, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Banjaluci, postala je metom progona, jer je javno ukazala na pad rejtinga banjalučkog Univerziteta, ali i zato što je, kao i članovi njene porodice, otvoreno podržala porodicu Dragičević u otkrivanju ubica njihovog sina Davida Dragičevića. Njen hod po mukama Žurnal je već opisao.

Dekan Poljoprivrednog fakulteta u Banjaluci Zlatan Kovačević i rektor UNBL Radoslav Gajanin po svaku cijenu nastoje da profesorici Figurek daju otkaz, a uporedo s tim pokrenuli su operaciju rušenja njenog profesionalnog ugleda, nastojeći da joj ospore doktorat na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Uslijedile su dvije anonimne prijave protiv Figurek upućene Inspektoratu Republike Spske i Srbije.

Ona je Ministarstvu prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije uputila prijavu protiv pokrajinskog sekretara za prosvjetu i obrazovanje Zorana Miloševića, navodeći da je on, zloupotrijebio službeni položaj, kao i Inspektorat RS, kako bi doveo u pitanje njenu doktorsku disertaciju.

Figurek je navela da Milošević ima dobre veze sa rektorom UNBL Gajaninom, te da je na osnovu izrežirane anonimne prijave, krenuo u rušenje njenog profesionalnog ugleda. Ona je u prijavi protiv Miloševića istakla da je Zakonom o visokom obrazovanju u Srbiji, član 105a, jasno definisao priznavanje strane visokoškolske isprave radi nastavka obrazovanja, u kome jasno stoji da nastavak obrazovanja i upis sprovodi samostalna visokoškolska ustanova, te donosi rješenje o istom koje je konačno. Jednom prihvaćen i odobren upis je konačan.

“U skladu sa navedenim, prihvatanje moje prijave za izradu doktorske disertacije (što su Gajanin i Milošević pokušali dovesti u pitanje op.a.), neupitan je i nepobitan”, navela je Figurek.

Povodom ovog slučaja Žurnal je uputio pitanja Pokrajinskom sekretarijatu iz kojeg je odgovoreno da se “prema Sporazumu o uzajamnom priznavanju dokumenata u obrazovanju i regulisanju statusnih pitanja, pravo na nastavak obrazovanja proističe iz stepena akademskog zvanja i diplome”.

Samim tim, a i prema ostvarenom pravu u Republici Srpskoj, nakon stepena magistra se stiče pravo za sticanje stepena doktora nauka.

Dva navedena slučaja sa UNBL pokazuju stanje koje danas vlada na UNBL, na čijem čelu su poslušnici režima u RS. S jedne strane, Predrag Ćeranić prvo nezakonito postaje docent, pa onda vanredni profesor. Njegovi propagandni uratci, u kojima hvali najviše zvaničnike RS i izdajnicima naziva sve kritičare režima, priznati su kao “naučni radovi”.

S druge strane, Aleksandra Figurek je u zvanje vanredni profesor izabrana nakon svih prethodnih izbora: asistenta, višeg asistenta, docenta, gdje je ostvarila izuzetno visok naučni skor od 626 bodova. Figurekova se usavršavala na prestižnim međunarodnim univerzitetima u Austriji, Grčkoj, Švajcarskoj, Rusiji, Češkoj. Koautor je pet knjiga i preko šezdeset naučnih radova, a učestvovala je u realizaciji više od trideset domaćih i međunarodnih projekata.

Na kraju, rektor UNBL Radoslav Gajanin je u progon Figurekove upregao i Zorana Miloševića iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje Vojvodine, čije su naučne reference više nego skromne. Iz Miloševićeve oskudne biografije, koja je dostupna javnosti, da se zaključiti da mu je osnovna referenca učešće u organizaciji sportskih manifestacija, te da ne govori nijedan strani jezik. Njegovi međunarodni angažmani su, vjerovali ili ne, na Visokoj školi za uslužni biznis Sokolac i na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta Crne Gore.

Piše: Ljiljana Kovačević
 
Izvor: zurnal.info

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter