-Uzmi ago koliko ti drago- Informacioni sistem SAP neupotrebljiv dok -Šume Srpske- ne daju još para -Prointeru-


-Uzmi ago koliko ti drago- Informacioni sistem SAP neupotrebljiv dok -Šume Srpske- ne daju još para -Prointeru-

„Šume Srpske“ ni poslije mjesec dana nisu otklonile grešku u informacionom sistemu SAP za koji je firmi „Prointer“ dato više od 17 miliona maraka.

Otpremanje šumskih drvnih sortimenata od 15. novembra vrši se na stari način, jer je zbog nefunkcionalnosti obustavljena primjena skupo plaćenog SAP-a. Međutim, sve su prilike da 17 miliona maraka koliko je dato „Prointeru“ neće biti dovoljno za efikasno funkcionisanje SAP-a, jer iz „Šuma Srpske“ priznaju da će nabavljati dodatni broj uređaja „zebra“ koji u suštini predstavljaju tehničke elemente SAP-a.

Iz ovog javnog preduzeća odgovorili su za CAPITAL da je u toku otklanjanje uočenih nedostataka u radu mobilne aplikacije, kao i dodatna testiranja i provjere kako ne bi na terenu dolazilo do sličnih situacija.

„Sistem funkcioniše i sa uređajima koje i sada posjeduje javno preduzeće, ali kako bi se omogućio rad na što više lokacija na teritoriji čiji su korisnik „Šume Republike Srpske“, a shodno upitima iz organizacionih dijelova, razmatraće se nabavka dodatnih uređaja „zebra“ u toku daljeg rada. Nabavka istih zavisiće od potreba organizacionih dijelova i raspoloživih sredstava“, navodi se u odgovoru „Šuma Srpske“ na naša pitanja.

Suspenzija
Generalni direktor „Šuma Srpske“ Slaven Gojković uputio je 15. novembra dopis svim organizacionim dijelovima da obustave primjenu SAP-a.

„Zbog uočenih problema sa sinhronizacijom mobilnih uređaja u SAP-a, obavještavamo vas da do 18. novembra 2022. vršite preciznu evidenciju kretanja svih šumskih drvnih sortimenata na dosadašnji način rada“, naveo je Gojković u dopisu koji je objavio CAPITAL.

Primjena SAP-a nije još počela, a danas je tačno mjesec dana od njegove suspenzije.

Pored toga, iz ovog javnog preduzeća navode da „neće biti potrebna nikakva dodatna sredstva za otklanjanje problema sa sinhronizacijom i za ispravljanje grešaka, jer se svi problemi, greške i korekcije vrše u sklopu implementacije novog informacionog sistema“.

„Napominjemo i da mobilna aplikacija može da radi i na android mobilnim uređajima, ali je nedostatak ovih uređaja nemogućnost laserskog skeniranja pločica za obilježavanje šumskih drvnih sortimenata i što isti nisu predviđeni za rad u otežanim uslovima na terenu, odnosno na njihov rad utiče vlaga, prašina, neotpornost u slučaju pada i slično“, kažu iz „Šuma Srpske“.

Dodatne količine

S druge strane, naši sagovornici odlično upućeni u stanje u ovom javnom preduzeću i način rada skupo plaćenog informacionog sistema kažu da će se sasvim sigurno ići u nabavku dodatnih „zebri“, jer nijedno šumsko gazdinstvo trenutno nema potreban broj uređaja.

„Svim šumarijama je potrebna dodatna količina „zebri“ i mobilnih štampača, nekima i dvostruko više nego što trenutno imaju. Prema onome što su do sada trebovala šumska gazdinstva, potrebno je nabaviti još oko 300 „zebri“ i stotinjak štampača. Ako se zna da su „zebre“ plaćane oko 2.500 KM, a štampači oko 1.400 KM i to bez PDV-a, jasno je da će trebati više od milion maraka da se nabave te količine“, objašnjava naš izvor.

On ističe da nije jasno zašto iz uprave „Šuma Srpske“ navode da mobilna aplikacija može da radi i na android mobilnim uređajima, ali da je njihov nedostatak to što ne mogu laserski skenirati pločice za obilježavanje šumskih drvnih sortimenata.

„Svaki, pa i najobičniji android telefon može da skenira QR i bar kodove, što znači da može da radi isto što i „zebre“. To znači da bi se problem mogao prevazići tako što bi se prilagodile pločice za obilježavanje, jer one na sebi već imaju kodove, ali ljudi na terenu imaju problem sa njihovim očitavanjem", objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da je drugo pitanje ako neko ima monopol na isporuku pločica i ugovor po kojem nije dužan da ih prilagođava, a kako kaže, moguće je i da je Prointerov sistem takav da samo „zebra“ može očitavati pločice.

Piše: Darko Momić
Izvor: capital.ba

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter