Tomislav Marković: Članovi partije kao saučesnici - Čim ste u bandi, odgovorni ste

Sve jednom prođe, pa će tako proći i Vučićev režim, ali posle njegovog svrgavanja biće neophodno sprovesti radikalne korake i temeljnu reformu društva, ako mislimo da se ikada uljudimo. Za početak, trebalo bi vratiti na snagu Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji pod popularnim imenom Zakon o lustraciji.

U javnost je procurio snimak koji pokazuje modus operandi naprednjaka, pripadnika razbojničke bande koja se lažno predstavlja kao politička stranka. Poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić objavila je snimak telefonskog razgovora u kojem funkcioner Srpske napredne stranke i potpredsednik Skupštine Vojvodine Damir Zobenica daje uputstva partijskim kolegama kako da izazivaju incidente na građanskim protestima.

Na snimku dotični komandant naprednih SA trupa kaže: „Ove lokacije će biti blokirane. Treba pratiti da li će još neke od lokacija biti blokirane. Imamo zadatak da na svim ovim lokacijama, sem Železničke stanice, raskrsnice kod Železničke stanice u Novom Sadu obezbedimo ljude koji nisu prepoznatljivi, koji nisu funkcioneri, koji će doći da vređaju ove ljude i da se bune što se blokira tj. da se vređaju opozicioni lideri. Neka budu kreativni… Sve to mora da se snimi i da se meni šalje snimak, da bih ja mogao da prosleđujem medijima”.

Veštačka inteligencija i prirodna glupost

Lepo je čuti kako naprednjaci prilagođavaju taktiku u skladu sa tekućim događajima. Nakon što su njihovi stranački funkcioneri, među kojima su bili i predsednici beogradskih opština, napadali demonstrante koji su odavali poštu pobijenima na Železničkoj stanici u Novom Sadu, te bili prepoznati – naprednjačka pamet je smislila da na iste nečasne aktivnosti pošalje ljude koji nisu prepoznatljivi, dakle manje ugledne članove dobrovoljnog pljačkaškog društva poznatog pod skraćenicom SNS.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nezvanični šef naprednjaka (italijanski: capo di tutti i capi), prvo je rekao kako mu je Zobenica posvedočio da se ne radi o autentičnom snimku, već o rezultatu rada veštačke inteligencije. Inženjer zvuka Dejan Tomka je potom detaljno objasnio zašto veštačka inteligencija ne može da napravi ovako uverljivu kopiju nečijeg glasa, te da se radi o autentičnom snimku. Skinuo je ljagu sa veštačke inteligencije, lep i neophodan gest, pogotovo ako znamo da se naprednjaci uglavnom oslanjaju na prirodnu glupost kombinovanu sa nezajažljivom pohlepom.

Dozvoljeno gaženje

U međuvremenu je održana još jedna serija simultanih protesta na kojima su se ponovo pojavili naprednjački jastrebovi, maltretirali građane, vređali i klevetali, baš po onom receptu iz snimka za koji predsednik kaže da nije autentičan. U narednom obraćanju javnosti, Vučić je i dalje tvrdio da se radi o podmetačini, klevetao je ChatGPT ili neki slični softver, ali je otišao i korak dalje.

Tvrdio je da ništa ne bi bilo sporno čak i da je Zobenica naredio partijskim aktivistima da banu na proteste, vređaju opozicionare i prave incidente. Sasvim razumljiva argumentacija za starog radikala. Pa nekad je njegova partija organizovala paravojne formacije koje su išle po susednim zemljama da pale, ubijaju i pljačkaju, malo vređanja i guranja sa nekim tamo pobunjenim građanima njima dođe kao uzorno ponašanje pristojne Srbije, takoreći po bon-tonu.

Nastavio je Vučić da gusla kako nema većeg nasilja od blokade saobraćaja, te kako vozač koji je odneo čoveka na haubi na protestu u Požarevcu nije ništa kriv. Predsednik je praktično dao dozvolu svojim partijcima da gaze građane kolima, legalizujući već uspostavljenu praksu. Konstataciju o blokadama kao najvećem nasilju besmisleno je i komentarisati, pogotovo kad dolazi iz usta učesnika udruženog zločinačkog poduhvata, obožavaoca Ratka Mladića i svakog drugog masovnog ubice iz srpskog tabora.

Udri po gimnazijalcima

Ove nedelje komemorativnim skupovima pridružili su se i srednjoškolci, pa su naprednjaci i na njih poslali svoje falangiste. Učenike Karlovačke gimnazije maltretirali su lokalni naprednjaci predvođeni predsednikom opštine, govorili su im da su nenormalni, vređali ih, jednom učeniku prvog razreda su čak i pretili smrću. U Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu takođe je odata pošta stradalima, ali je na to oštro reagovao premijer Miloš Vučević. Premijer je optužio profesorku filozofije Danijelu Grujić da je prisilila njegovog sina, učenika te gimnazije, da napusti čas i učestvuje u protestu koji se sastojao od 15 minuta ćutanja za 15 poginulih.

Naravno, na profesorku se potom okomila čitava tabloidna mašinerija, u klasičnoj kampanji lova na veštice. Međutim, učenici gimnazije su vrlo brzo demantovali glupu naprednjačku propagandu. Napisali su kratko saopštenje i sve objasnili: „Naša profesorka Danijela Grujić predaje filozofiju, predmet koji imamo u trećoj i četvrtoj godini, kako je onda Danilo Vučević imao čas kod nje kad je on drugi razred? Ovo je politička osveta profesorki koja krajnje profesionalno radi svoj posao“.

Očigledno je premijerov sin izašao na protest sa drugarima, iz iskrenog poriva ili ne želeći da se izdvaja iz društva, a Vučević je tu nezgodnu činjenicu morao nekako da objasni svom šefu Vučiću. Uprava gimnazije nije imala ni mrvu dostojanstva koje su pokazali učenici. Zapretili su nastavnicima disciplinskim postupcima zbog navodne zloupotrebe dece, optužujući ih za „nezakonito i nemoralno političko delovanje“, te izrazili „duboko izvinjenje predsedniku Vlade Srbije Milošu Vučeviću“. Srednjoškolci su imali priliku da se lično uvere kakvi im bednici vode državu i sve institucije, uključujući školstvo.

Nepostojeća lustracija

Cinik bi mogao reći da sve ovo predstavlja napredak, što je i logično kad državu vode naprednjaci. Onomad su vojne snage koje su imale političku podršku radikala i socijalista, kao i svaku vrstu logističke pomoći – decu ubijale snajperima i granatama, trpale ih u hladnjače i sahranjivale u masovnim grobnicama. Danas decu samo verbalno zlostavljaju, nazivaju ih pogrdnim imenima i prete im smrću. Kad smo dozvolili da zlikovci prođu nekažnjeno za sva zločinstva iz devedesetih, da ostanu van dometa lustracije, na slobodi, ovo je logična posledica nesprovođenja pravde.

Sve jednom prođe, pa će tako proći i Vučićev režim, ali posle njegovog svrgavanja biće neophodno sprovesti radikalne korake i temeljnu reformu društva, ako mislimo da se ikada uljudimo. Za početak, trebalo bi vratiti na snagu Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji pod popularnim imenom Zakon o lustraciji. Taj pravni akt je ukinut 2013. godine, a da nijedan jedini put nije primenjen u praksi. Cilj tog zakona je bio da spreči ljude koji su u Miloševićevom režimu kršili ljudska prava da ponovo zauzmu položaje i da nastave da prave štetu. Da je bio primenjen, ne bismo danas gledali sve ove aveti prošlosti kako nam stoluju, okružene brojnim novim kandidatima za lustraciju.

Lustracija bi trebalo da obuhvati širok spektar javnih funkcionera, državnih i lokalnih, od predsednika, premijera, ministara, pa sve do gradonačelnika, predsednika opština, sudija, tužilaca, direktora javnih preduzeća i medijskih kuća, rektora i dekana, službenika civilnih i vojnih Službi... Koliko god bila široko postavljena, lustracija neće moći da obuhvati sve prestupnike. Biće neophodno primeniti i druge pravne lekove.

Prošle godine pojavio se spisak od 14.000 botova koji su trovali javno mnjenje za račun Srpske napredne stranke. Tim povodom novinar Miša Brkić je napisao kako je jedini efikasan lek za tu pošast “oduzimanje građanskih prava naprednjačkim botovima na (najmanje) 20 godina”, posle kratke istrage i procesa. Kazna podrazumeva “zabranu glasanja na izborima, učestvovanje u javnom životu i rad u javnoj službi”. Nije loša ideja, valjalo bi je razmotriti u nekoj, nadam se, bliskoj budućnosti.

Članovi bande

Ni to ne bi obuhvatilo sve izgrednike, ali teško je sprovesti pravdu u potpunosti, to ni Nemcima nije uspelo, većina nacista se jednostavno izvukla, jer nema pravosudnog sistema te veličine koji bi mogao da procesuira toliku količinu zlikovaca. Pa ipak, vredi pokušati, ne valja se predavati bez borbe. U filmu “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Makdone, glavna junakinja Mildred Hjuz (koju igra Fransis Mekdormand) podseća jednog sveštenika koji bi da joj pruži lažnu utehu zbog toga što nije uhvaćen silovatelj i ubica njene ćerke – na zakone donete osamdesetih za borbu protiv uličnih bandi.

Veli Mildred: “Ako se dobro sećam, u suštini su ti zakoni značili, ako se pridružiš tim bandama, ako si sa njima, a jedne noći u ulici, mimo tvog znanja, neki od tvojih Kripsa ili Bladsa puca ili izbode nekoga, čak i ako možda ništa nisi znao o tome, samo si stajao na ćošku i gledao svoja posla, po novom zakonu si i ti bio odgovoran. Svejedno si odgovoran zbog same činjenice da si član tih Kripsa ili Bladsa”.

Slična logika mogla bi da se primeni na socijaliste, radikale i naprednjake, šanse da bi neko nevin bio oštećen ravne su nuli. Jer u te nazovi partije niko nije ušao iz iskrenog političkog ubeđenja, iz želje da popravi društvo, da učini nešto dobro za svoje okruženje, već isključivo iz pohlepe, krvožednosti ili šovinističke mržnje. I svi znaju šta rade visoki funkcioneri, svi su saučesnici u razaranju države i društva. Pošteno bi onda bilo da članovi zločinačkih partija odgovaraju za svoje postupke. Što reče Mildred: “Čim ste u bandi, odgovorni ste”.

Piše: Tomislav Marković
Foto naslovna: Nova.rs
Izvor: zurnal.info

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter