-Svi smo mi pod nadstrešnicom- Zašto se bunite dok vas ubijamo? Umjesto ubica, policija hapsi pobunjene

Iz zlehudog iskustva devedesetih godina, znamo da su presvučeni radikali spremni i na mnogo gore stvari od prebijanja i hapšenja demonstranata, jer njima ljudski život ne znači ništa. Za sad smo dobili političke zatvorenike, čime smo se opasno približili najgorim svetskim tiranijama. Jedina nada da se Srbija neće pretvoriti u Belorusiju počiva u pobunjenim građanima.

U trenutku nastajanja ovog teksta, u noći između nedelje i ponedeljka, još niko ne leži u pritvoru zbog ubistva četrnaestoro ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Saslušano je više od 50 osoba, ali niko nije uhapšen. Ni posle deset dana Tužilaštvo nije našlo za shodno da se obrati građanima i saopšti preliminarne rezultate istrage. Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu Branislav Lepotić krije se od javnosti, i očigledno misli da nema potrebe da nas obavesti o bilo čemu.

Pored spinova članova naprednjačkih režima, prebacivanja odgovornosti na nekog drugog, uobičajenih laži, falsifikata i agresije kojom odišu nastupi vrhovnih naprednjaka, i kilavost i netransparentnost istrage ukazuju na to da se radi o zataškavanju slučaja. Kako je advokat Aleksandar Olenik lepo objasnio, kada dođe do teških telesnih povreda na gradilištu, odmah se privode izvođači radova, investitor i nadzorni organ. Država tako postupa da krivci ne bi pobegli, da bi se dokazi zaštitili i da se onemogući uticaj na svedoke. Dakle, ako deset dana nakon zločina niko nije uhapšen – sve je jasno.

Naprednjačke huligane ne dirati

Tužilaštvo i policija imaju očigledno pametnija posla od potrage za krivcima koji su usmrtili 14 ljudi kad se obrušila nadstrešnica. Umesto da jure ubice, oni su se bacili na hapšenja aktivista, političara i demonstranata koji traže pravdu za žrtve i zahtevaju da odgovorni budu procesuirani. Najveći broj ljudi je priveden tokom protesta u Novom Sadu, gde je Aleksandar Vučić ponovo izveo svoj stari igrokaz u maniru paljenja Rajhstaga. Poslao je bandu maskiranih huligana da demoliraju Gradsku kuću, kako bi protivnici režima bili predstavljeni kao nasilnici, a potom su nekakvi prilično sumnjivi policajci u civilu hapsili mirne demonstrante koji u rušenju uopšte nisu učestvovali.

Dok su huligani divljali, policija je bila smeštena unutar Gradske kuće, kako bi im olakšala posao, niko ništa nije preduzeo da spreči lomljavu. Jedan odred policajaca u punoj opremi za razbijanje demonstracija bio je stacioniran napolju, njih su huligani zasipali kamenicama, što je takođe prošlo bez ikakve reakcije. Na snimku sa javne kamere vidi se da su policajci u jednom trenutku samoinicijativno krenuli na huligane, jer im je dojadilo da glume glinene golubove, što je razbesnelo njihovog komandira koji ih je vraćao nazad, mlatarao pendrekom naokolo i jedva ih sprečio da se obračunaju sa izgrednicima. Naređenja su bila jasna – naprednjačke huligane ne dirati.

Sumnjiva lica u civilu

Zato su uhapšeni mladići i devojke koji su došli da izraze protest protiv nepravde i zločina, to im je bio jedini krimen. Reporter TV N1 je zabeležio odvođenje jednog mladića, dvojica momaka u civilu su vukli po ulici dečka koji je rekao da ga vode jer je branio svoju devojku od prebijanja, te da nema pojma ko su ljudi koji ga vode, nisu se legitimisali.

U gungulu je uleteo Goran Ješić, nekadašnji potpredsednik Pokrajinske Vlade i gradonačelnik Inđije, odgurnuo maskiranog sumnjivca sa natučenom kapuljačom kojem je samo nos virio, i odbranio mladića. Potom je drugi civil izvadio policijsku značku, Ješić se smirio, a zatim su ga priveli zbog “napada na službeno lice”.

Pritom, dotično službeno lice se nije ni legitimisalo, a više je ličilo na nekog naprednjačkog batinaša nego na policajca. Mladić kog su vukli po ulici uhapšen je sutradan, ispostavilo se da je u pitanju student novosadske Akademije umetnosti Relja Stanojević. Odredili su mu pritvor od 30 dana, zbog istog krimena, mada su mnogi svedoci posvedočili da su tzv. policajci u civilu tukli njegovu devojku, te da ju je Stanojević samo branio od napadača.

Kamere su zabeležile kako je izgledao to takozvano privođenje, na snimcima se vidi kako neki tipovi u civilu udaraju demonstrante, bacaju ih na pločnik, tuku nogama, primenjuju prekomernu silu, a potom ih vuku po nekoliko stotina metara da bi ih priveli. Tako se regularna policija ne ponaša, pitaj boga ko su ti ljudi i otkud im policijske legitimacije, ako ih uopšte imaju.

Maskirani otmičari

Nakon protestnog okupljanja koje je održano u utorak, usledila je blokada Varadinskog mosta u petak. I tu su privođeni aktivisti, a pitanje ko ih privodi postalo je još akutnije. Policija je čitavog dana pratila kamion u kojem su bili šut, megafoni i druge potrepštine za blokadu. Jedan pokrajinski poslanik je snimio kako je izgledalo isključivanje kamiona iz saobraćaja i slanje vozila na vanredan tehnički pregled, iz nepoznatih razloga.

Prilikom tog događaja, jedan maskirani čovek naređivao je saobraćajcima šta treba da rade, pretio opozicionim poslanicima i odbornicima koji su se zatekli na licu mesta i odbijao da se legitimiše. Poslanik je nekoliko puta zahtevao od saobraćajaca da utvrde identitet maskiranog sumnjivca, koji bi mogao da bude i neki kriminalac, naprednjački batinaš ili ko zna ko, ali su policajci to odbijali da urade. Takozvani čuvari reda nisu reagovali ni na pitanja zašto im ta persona deli naređenja.

Aktivistkinje Mila Pajić i Doroteja Antić bile su bukvalno kidnapovane. Njih su na ulici presrela šestorica muškaraca obučenih u crno, ščepali su ih i uvukli u crni automobil bez registarskih oznaka, da bi ih potom odvezli u nepoznatom pravcu. Samo jedan od kidnapera je izvadio nekakvu legitimaciju, tvrdeći da je pripadnik Bezbednosno-informativne agencije, ali značku je pokazao nekako iskosa, tako da se uopšte nije dobro videlo šta na njoj piše.

Satima se nije znalo gde se nalaze kidnapovane devojke, MUP i BIA nisu mogli da kažu njihovim roditeljima da li su devojke uhapšene. Dorotejin otac je prijavio otmicu svoje ćerke, jer je satima obilazio policijske stanice, bezuspešno tragajući za detetom. Na pitanje o devojkama koje je postavila Inicijativa mladih za ljudska prava, MUP je odgovorio da nema pojma o čemu se radi, nisu ih oni priveli. Tek nakon četiri sata ispitivanja devojke su puštene, ispostavilo se da su bile u jednoj novosadskoj policijskoj stanici, ali niko od službenih organa nije imao podatke gde su.

Politički zatvorenici

Nemile scene iz Novog Sada podsetile su nas na najmračnije doba diktature Slobodana Miloševića. Pred sam kraj vladavine balkanskog kasapina, na Košutnjaku  je kidnapovan Ivan Stambolić. I njega su na silu ubacili u vozilo, pod izgovorom da ga vode na informativni razgovor. Momci koji su ga oteli takođe su imali legitimacije, a izgledom su podsećali na ove današnje Vučićeve pretorijance.

Stambolića nisu odveli ni na kakav informativni razgovor, već na Frušku Goru, gde su ga ubili ispalivši mu dva metka u potiljak, a potom su ga zakopali u jamu i polili živim krečom. Kad danas grupa muškaraca zgrabi neku aktivistkinju i odvuče je u automobil, kako ona da zna da li će završiti na ispitivanju ili u nekoj rupčagi na Fruškoj Gori?

Vučić je napravio svoje parapolicijske snage, po uzoru na svog prethodnika Miloševića, pa pomoću njih privodi, hapsi i otima nepokorne po Srbiji, rugajući se zakonu i Ustavu ove zemlje. Ubistvo 14 ljudi u Novom Sadu uzdrmalo je naprednjački režim, jer je u ovom slučaju jasno kao dan da je država odgovorna. Za smrt nevinih ljudi koji su samo čekali prevoz i završili u grobu odgovoran je sistem korupcije, nemara, neznanja, nestručnosti i lopovluka koji je uspostavio predsednik države.

Naprednjaci imaju veliki problem kako da nađu žrtvenog jarca, a da njihova hobotnica korupcije ostane neokrnjena. Uplašili su se od opravdanog gneva građana, pa pojačavaju represiju, nastojeći da zastraše građane i da disciplinuju svoje pristalice. Svi oni dobro znaju šta su radili, kakva su sva kriminalna dela počinili, pa im je opstanak na vlasti pitanje života ili smrti. U slučaju da budu svrgnuti, većini se smeše zatvorske rešetke, jer su se totalno raspojasali i grabe šta stignu, udarila im moć u glavu, pa ne znaju za dosta.

Iz zlehudog iskustva devedesetih godina, znamo da su presvučeni radikali spremni i na mnogo gore stvari od prebijanja i hapšenja demonstranata, jer njima ljudski život ne znači ništa. Za sad smo dobili političke zatvorenike, čime smo se opasno približili najgorim svetskim tiranijama. Jedina nada da se Srbija neće pretvoriti u Belorusiju počiva u pobunjenim građanima. Ogroman broj hrabrih mladih ljudi na protestima, devojaka i mladića koji se ne boje naprednjačkih batinaša i njihove lažne policije, pokazuju da ipak ima nade za ovu nesrećnu zemlju.

Piše: Tomislav Marković
Foto naslovna: Screenshot Nova.rs
Izvor: zurnal.info

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter