Rusija pravi -suvereni- internet

Rusija pravi -suvereni- internet

Navodni cilj zakona je da omogući državi da se zaštiti od strane agresije u digitalnoj sferi.

Ruski poslanici su juče podržali jaču kontrolu Interneta u cilju odbrane od stranog miješanja, u nacrtu zakona koji bi, kako kažu kritičari, mogao poremetiti ruski internet i biti korišten za gušenje suprotstavljenih glasova.

Zakon, koji su neki ruski mediji uporedili sa onlajn „gvozdenom zavjesom”, prošao je prvo od tri čitanja u donjem domu parlamenta.

Cilj je da se ruski internet saobraćaj i podaci rutiraju preko tačaka koje kontrolišu državne vlasti i predlaže izgradnju nacionalnog sistema Internet domena kako bi se omogućio nastavak funkcionisanja mreže i u slučaju da država bude odsječena od strane infrastrukture.

Nacrt zakona je sastavljen u odgovoru na ono što njegovi kreatori opisuju kao agresivnu novu američku nacionalnu stretegiju sajber bezbjednosti usvojenu prošle godine.

Poslanici su posebno zabrinuti da bi optužbe Zapada povodom ruskog hakovanja mogle dovesti do osvetničkih sajber napada i pokušavaju da smisle način da izoluju ruski internet po potrebi.

Mnogi posmatrači misle da je novi zakon još jedan korak ka cilju imitiranja Velikog zaštitinog zida u Kini koji korisnicima interneta u državi ograničava pristup sadržaju za koji vlasti procijene da je štetan.

U kineskom sistemu, određene ključne riječi su blokirane, a korisnisci se ne mogu povezati sa sajtovima koju su na crnoj listi, uključujući Fejsbuk.

Grupa Agora za zaštitu ljudskih prava je ranije ovog mjeseca saopštila da je zakon jedan od nekoliko novih pravnih akata sastavljenih u decembru koji „ozbiljno prijete internet slobodi”.

Vlasti su već blokirale stranice opozicionih figura poput Alekseja Navaljnog. Sastavljena je opsežna crna lista zabranjenih sajtova, a od popularnih blogera traže da se registruju kod države.

Mladi Rusi su suočeni sa novčanim kaznama i zatvorom zbog objava na društvenim mrežama u kojima ismijavaju Kremlj ili crkvu, a državna agencija za nadzor komunikacija, Roskomnadzor, nije uspjela da blokira Telegram, popularni servis za razmjenu poruka. Agencija je postala poznata po zabrani ekstremističkog govora i kritike na račun Kremlja.

Rusko udruženje industrijalca i preduzetnika je saopštilo da je zakon veći rizik za funkcionisanje ruskog interneta nego navodne prijetnje od zapadnih država koje bi trebalo da spriječi.

Nacrt zakona takođe predlaže instaliranje mrežne opreme koja bi mogla da identifikuje izvor internet saobraćaja i takođe blokira zabranjeni sadržaj.

Predlog zakona, koji još može biti izmijenjen, mada se očekuje da prođe, dio je inicijative zvaničnika da povećaju ruski „suverenitet” nad svojim segmentom interneta.

Rusija je uvela stože internet zakone u posljednjih pet godina, zahtijevajući od pretraživača da brišu neke rezultate pretraživanja, od servisa za poruke da dijele šifre sa službama bezbjednosti, a od društvenih mreža da lične podatke ruskih korisnika pohranjuju na servere unutar države.

Isključenje sa mreže da bi se testirali kapaciteti

Ruski sajt RBC je objavio da vlasti planiraju privremeno isključenje interneta kako bi se testirali kapaciteti sajber odbrane i analizirala spremnost države za zakon o suverenom internetu.

Grupa velikih privatnih i državnih telekomunikacionih agencija na čelu sa Natalijom Kasperski, jednim od osnivača kompanije Kasperski Lab, proizvođača antivirus programa kojeg je američka vlada zabranila, odlučila je da obavi eksperiment prije prvog aprila.

Kratkoročno, planirano isključenje uglavnom ima za cilj da ublaži strah domaćih provajdera internet usluga da bi im zakon mogao nametnuti ogromne troškove i naškoditi pouzdanosti ruskog interneta.

Eskperti kažu da je razvoj takvih kapaciteta, ako ne nemoguć, u najmanju ruku izuzetno skup i mogao bi dovesti do velikih poremećaja u radu interneta. Takođe postoji prijetnja cenzure, jer bi sistem pratio Roskomnadzor, kojem bi bilo omogućeno da filtrira strani sadržaj koji joj se ne sviđa.

Visoki ruski zvaničnici su upozoravali da bi im neka vrsta isključenja mogla biti nametnuta. German Klimenko, savjetnik predsjednika Vladimira Putina za internet, rekao je prošle godine da bi zapadne države mogle „pritisnuti dugme” da isključe Rusiju sa globalnog interneta. Putin je ranije rekao za Internet da je „projekat CIA”.

Andrej Klishas, senator i jedan od autora zakona, rekao je da je vlada već izdvojila 20 milijardi rubalja da pokrije troškove obezbjeđivanja ruske sajber bezbjednosti u slučaju strane agresije.

Neki eksperti kažu da ne vide logiku u nastojanju vlade za izgradi domaći internet koji bi mogao da funkcioniše u slučaju da je zapadne vlade izoluju od globalne mreže.

„Isključenje Rusije sa globalne mreže bi značilo da smo već u ratu sa svima,” kazao je Filip Kulin, ruski ekspert za internet. „U toj situaciji bi trebalo da razmišljamo kako da uzgajamo krompir u nuklearnoj zimi, a ne o internetu.”


Izvor: Vijesti