Republika Srpska na -evropskom putu- Red nominalne podrške, red skepticizma, red prijetnji (Foto)
Poruke zvaničnika Republike Srpske u vezi sa otvaranjem pristupnih pregovora EU sa BiH: Red nominalne podrške, red skepticizma, red prijetnji
Nakon prespavane noći, zvaničnici Republike Srpske su rekli da u principu podržavaju EU put BiH, ali su u svom stilu poručili da sumnjaju da će sve ići tako brzo, čak izrekavši i prijetnje.
Lideri Evropske unije odlučili su juče da će podržati otvaranje pristupnih pregovora sa BiH. Dan poslije zvaničnici Republike Srpske poručuju da u prinicpu podržavaju EU integracije, ali izražavaju sumnju u cijeli proces. Nisu izostale ni prijetnje secesijom ukoliko se dirne u “crvene tačke”. Takođe, ponovo su se mogla čuti opšta mjesta o značaju Republike Srpske u cijelom postupku.
Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik je izjavio da u Republici Srpskoj nisu pretjerano euforični zbog odluke o otvaranju pristupnih pregovora BiH sa EU jer ih čeka mnogo posla na tom putu, ali da je bitno da se juče potvrdila dejtonska BiH i njena struktura – dva entiteta i tri konstitutivna naroda.
“Ovo je potvrda da dejtonska struktura BiH funkcioniše”, rekao je Dodik na konferenciji za novinare.
Ističe da je to potvrda da nema potrebe za mijenjanjem dejtonske strukture BiH.
“To znači da tri konstitutivna naroda i dva entitta mogu da djeluju kroz mehanizam kooridnacije”, rekao je Dodik.
Naglasio je da nije utvrđen datum i da se i dalje moraju rješavati određena pitanja.
“U svakom slučaju Evropski savjet je najmjerodavnije političko tijelo u Evropi. Utvrdili su da je BiH politički stabilna. Nespojivo je sa EU da se nameću bilo kakva rješenja”, naveo je Dodik.
Inače, što se datuma o početku pregovora tiče, nekadašnji diplomata Draško Aćimović za Gerilu je ranije rekao da se datum nikada ne daje automatski prilikom donošenja odluke od strane Evropske komisije, nego da se naknadno određuje.
Dodik je u nastavku, nakon nominalne podrške i izražene sumnje u cijeli proces, ponovio i prijetnje o secesiji ukoliko visoki predstavnik nametne zakone za koje predstavnici Republike Srpske smatraju da predstavljauju “crvene linije”.
“Ukoliko se neko drzne da dira u Izborni zakon, napravićemo naš zakon”, izjavio je Dodik.
Takođe, poručio je da nema potrebe da se mijenja Ustav BiH.
“Ukoliko Šmit donese zakon o imovini mi ćemo donijeti odluku o statusu Republike Srpske koji će podrzaumijevati da branimo naša prava, ne samo ona utvrđena Dejtonskim sporazumom već da idemo korak dalje. Ne preporučujem nikome da se igra”, rekao je Dodik i naglasio da se nikada neće desiti ukidanje entitetskog glasanja kao i promjena Ustava BiH.
“Fino je čuti da idete ka tom nekom evropskom putu, još mislim da treba da se podrži iako nisam siguran šta će biti s tom Evorpskom unijom. Neka nas puste na miru, spremni smo da radimo i da činimo sve da promovišemo osnovne vrijednosti Evrope, a to je vladavina prava. Ako lažnom ili nelažnom predstvniku dozvole da nemetne zakon, pokazaće se da je Evropa juče lagala. Republika Srpska ostaje posvećena svojim ciljevima. Nemojte da pravite efuoriju. Idemo da pokušamo uraditi nešto zbog nas a e zbog Evrope. I ako želite Šmita, izvolite ga, nemamo ništa protiv, onda ćemo uzeti sebe u najbukvlanijem smislu”, poručio je Dodik.
Nakon Dodika novinarima su se obratili i srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović, predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsjednik Vlade RS Radovan Višković, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Staša Košarac i predsjedavajuća Vijeća naroda RS Srebrenka Golić. Redom su svi ponavljali gotovo iste poruke o tome da bez Republike Srpske nema ni evropskog puta BiH, kao i da je otvaranje pregovora u suštini velika pobjeda Republike Srpske i “šamar” Kristijanu Šmitu.
“Mogu pričati šta god hoće, bez Republike Srpske ne bi bilo ovoga, jer to je nedavno priznao i evropski komesar Oliver Varhelji”, rekla je Željka Cvijanović, naglasivši da “žele da vide pregovarački, a ne prevarantski proces”.
Foto: Gerila/Željka Cvijanović
Nenad Stevandić je istakao da nije veliki ljubitelj Evropske unije, ali da će se ulaskom u EU izbjeći potencijalno neke novi sukob.
Radovan Višković je rekao da je “Sarajevo okićeno zastavama EU, ali ako misle da idu dalje, moraju znati da u BiH egzistiraju dva entiteta i tri konstituvna naroda, i da se oni ravnopravno pitaju o svemu”.
Staša Košarac je poručio da je odluka Evropskog savjeta “međunarodna pobjeda Republike Srpske i verifikacija našeg rukovodstva koje se bori za poštovanje Dejtonskog sporazuma”, ponovivši stav da će partneri na nivou BiH morati zajednički donijeti odluku da im OHR ne treba, i da nam im trebaju strane sudije u Ustavnom sudu BiH.
Naposlijetku, Srebrenka Golić je rekla da su neki predstavnici međunarodne zajednice nastojali silom mijenjati zakone, “a sa silom se ne ide u Evropu”.
Ranije danas predsjednik PDP-a Branislav Borenović izjavio je da je odluka Evropske komisije da otvori pristupne pregovore sa BiH važan korak naprijed za sve u BiH.
“Očekivana je odluka Evropske komisije da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom, što je za sve nas jedan važan korak naprijed. Jasno je da je otvaranje pristupnih pregovora prije svega odluka EU, uzrokovana geopolitičkom situacijom i snažna poruka Brisela da je prostoru Zapadnog Balkana mjesto u Evropskoj uniji, a u neuporedivo manjoj mjeri pitanje slabašnih rezultata ovdašnje vlasti”, poručio je Borenović, dodavši da je ispred BiH dug put ka EU.
“Evropa je u ovom slučaju pokazala otvorenost i spremnost da odškrine vrata, ali svako ko misli da će tako biti uvijek, vara se, posebno kada uzmemo u obzir da su neke od značajnih zemalja EU skeptične povodom našeg napretka. Ukoliko postoji stvarna volja da se iskoristi ovaj geopolitički momenat i snažno zakorači ka EU, biće potrebno mnogo više ozbiljnosti i odgovornosti sa strane BiH”, kaže Borenović.
Foto: Gerila/Branislav Borenović
Podsjetio je da su vladavina prava i nesmetano funkcionisanje pravosudnih institucija prioriteti EU koje BiH mora ispuniti.
“To je sigurno jedan od uslova koje će biti najteže ispuniti, što iz političkih razloga, zatim nedostatka volje i straha pojedinih lidera od pravne države, ali i zbog hroničnog upliva političkih uticaja u rad pravosuđa. Evropska unija nam je dala jednu šansu, ali pred nama je dug put koji zahtijeva mnogo više rada i odgovornosti nego što je do sada bio slučaj”, poručio je Borenović.
Foto naslovna: Gerila
Video: RTRS Vijesti
Izvor: gerila.info
Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter
