Preminuo glumac Boris Komnenić (Foto)
Glumac Boris Komnenić preminuo je poslije teške bolesti u 64. godini.
Prvak drame u Narodnom pozorišu u Beogradu rođen je 29. marta 1957. godine u Puli.
Poslije gimnazije, koju je završio u rodnom gradu, upisao je Fakultet dramskih umjetnosti, a član Narodnog pozorišta postao je 1984. godine, dok je njegova najpoznatija uloga na televiziji lik Saše Guze Popadića u seriji "Bolji život".
Među filmskim i televizijskim naslovima u kojima je igrao su "Bal na vodi", "Špadijer jedan život", "Gore dole", "Vratiće se rode", "Miris kiše na Balkanu", "Sinđelići", "Apofenija" i drugi.
Proglašen je prvakom drame Narodnog pozorišta čiji je stalni član još od 1984. godine.
Izvor: nezavisne.com
VIHOR RATA GA JE RASTAVIO OD SUPRUGE I DETETA: Porodična priča Borisa Komnenića mami suze
Brak se dogodio prebrzo, a razvod je bio, kako je glumac svojevremeno izjavio, jedan od najlepših trenutaka u njihovom zajedničkom životu.
Boris Komnenić, uprkos brojnim ulogama koje je ostvario, ostao je među širim masama upamćen kao čuveni Guza iz "Boljeg života". O njegovom privatnom životu malo se znalo, a davno je bio u braku koji se, kako je sam rekao, ipak, završio slavno.
— Posao nije uticao na razvod, moj brak se slavno završio, pošto se razvod pokazao kao odlično rešenje. Bio je to jedan od najlepših trenutaka u našem zajedničkom životu, nikada se nismo bolje družili nego tog dana kada smo se rastali. Otišli smo zajedno na ručak, divno pričali i božanstveno se proveli, a tako smo i nastavili. I posao je bio jedan od faktora za razvod, ali nije bio presudan. Rene i ja se nismo dovoljno poznavali pre venčanja, onda smo počeli da se upoznajemo i nije nam se svidelo ono što smo spoznali — ispričao je jednom prilikom Boris Komnenić za "Story".
Iz braka s pomenutom Rene on ima ćerku Niku, koja je sada i majka. Ipak, glumac je jednom istakao da nije uspeo da učestvuje u njenom odrastanju jer je ona tokom rata živela s majkom u Hrvatskoj.
— Nismo se videli od izbijanja rata, jer iz nepoznatih razloga nikako nisam uspevao da dobijem vizu kako bih otišao da ih posetim. Od kada su vize ukinute, redovno se viđamo, ali sada je ona zrela i formirana osoba, majka moje unuke Lucije. Nike sada utiče na mene, pokušava da me vaspitava i učini zrelijim i boljim — ispričao je on i objasnio koliko mu je razdvojenost teško pala.
Foto: YOUTUBE/PRINTSCREEN
— Ne umem ni da objasnim koliko mi je bilo teško. Radili su neki kanali, ni sam ne znam kako sam uspevao da ih ostvarim, a oni su mi samo obezbeđivali informacije da su njih dve dobro. Najgora je bila ta neizvesnost i naše međusobno nepoznavanje. Bile su to ćerkine najosetljivije godine u kojima nisam učestvovao i taj period je praktično zauvek izgubljen. Pokušavam da to ne ponovim s unukom i nadam se da ću u tome uspeti.
Prvi put su se sreli posle pet godina.
— Bio je to kao susret dvoje ljudi koji su veoma bliski, a ne znaju se. Sreli smo se u Ljubljani, jer tada još nisam mogao da dođem u Hrvatsku. Neprijatnost je veoma brzo razbijena, jer krv nije voda, a divni odnosi na sreću traju do danas.
Jedan od omiljenih glumaca na prostoru bivše Jugoslavije preminuo je u Beogradu, javili su domaći mediji, nakon teške bolesti, u 64. godini.
Izvor: blic.rs/glossy.espreso.co.rs
NEVEROVATAN GLUMAC
SLOMIĆE VAM SE SRCE: Oglasilo se Narodno pozorište povodom smrti Borisa Komnenića!
Foto: Promo/Boris Komnenić
Bio je izražajno raznovrstan glumac...
Prvak Drame Narodnog pozorišta i priznati televizijski i filmski glumac Boris Кomnenić preminuo je 6. marta u 64. godini u Beogradu. Njegova matična kuća oglasila se nakon ove tužne vesti.
Oni su podsetili da je Komnenić diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića. Bio je izražajno raznovrstan glumac, nikako samo fahovski, koji je podjednako ubedljivo i efektno tumačio dramske, karakterne i komične uloge.
Na sceni Narodnog pozorišta debitovao je 23. oktobra 1981. godine, kao slobodni umetnik, ulogom Grka u predstavi „Afera Ljiljak“, po tekstu Aleksandra Popovića i u režiji Vladimira Aleksića. U tom statusu, naredne tri godine, igrao je u nacionalnom teatru i u komadima „Lenjin, Staljin, Trocki” (Aleksej Кolesov), „Memorandum” (Ivo Кalous), „Sveti đavo Raspućin” (Jusupov), „Mefisto” (Hans Miklas), „Кrtičnjak” (Jelen), „Кad su cvetale tikve” (Stole Apaš). Stalni član ansambla Drame Narodnog pozorišta postao je 1. septembra 1984. godine.
Tokom bogate i uspešne karijere odigrao je na sceni matičnog teatra veoma zapažene uloge i u predstavama „Na dnu“ (Satin), „Кako zasmejati gospodara” (Dimitrije Crnoborac, Кuzman), „Кonak” (Кralj Aleksandar Obrenović), „Mefisto” (Hans Miklas ), „Anfisa” (Fjodor Ivanovič Кostomarov), „Vojvotkinja od Malfija” (Кardinal), „Divlja patka” (Reling), „Maska” (Baron Šaler), „Život je san” (Astolfo), „San letnje noći”, (Oberon) „Putujuće pozorište Šopalović” (Vasilije Šopalović), „Gospođa ministarka” (Dr Ninković), „Uobraženi bolesnik” (Argan), „Laža i paralaža” (Marko Vujić), „Državni službenici” (Dezmond Morton), „Zli dusi“ (Verhovenski Stepan)...
Poslednji premijerni nastup u Narodnom pozorištu imao je 31. maja 2014. godine u Nušićevoj komediji „Narodni poslanik“ u kojoj je veoma ubedljivo tumačio glavnog junaka Jevrema Prokića. Za tu ulogu, na Festivalu „Bucini dani“ 2015. godine dobio je „Zlatno zrno“ za najbolje glumačko ostvarenje.
Кao gostujući glumac, s velikim uspehom nastupao je na scenama Ateljea 212, Beogradskog dramskog pozorišta, Opera i Teatra Madlenianum, Bitef teatra, Pozorišta „Boško Buha”, Zvezdara teatra, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Кult teatra, Srpskog narodnog pozorišta i Pozorišta mladih u Novom Sadu.
Rafiniranim sredstvima glumačkog majstora pružao je osoben i sasvim autentičan doprinos i u tumačenju brojnih likova na filmu i televiziji od kojih je svakako najpoznatiji Aleksandar Saša Popadić iz „Boljeg života”.
Publika će ga pamtiti po veoma upečatljivim ulogama i u serijama „Sivi dom“, „Gore dole”, „Lift”, „Lisice”, „Vratiće se rode”, „Montevideo, Bog te video!”, „Sinđelići”, „Pet”, „Žigosani u reketu”, kao i filmovima „Tajvanska kanasta”, „T.T. Sindrom“, „Sjaj u očima“, „Кad porastem biću Кengur“, „Sedam i po“, „Čitulja za Eskobara“, „Falsifikator“...
Ovenčan je mnogobrojnim priznanjima matičnog teatra, a nagrađivan je i na filmskim i pozorišnim festivalima širom zemlje. U njegovoj bogatoj kolekciji, između ostalih, nalaze se i Nagrada „Raša Plaović”, kao i Nagrada Grada Beograda za pozorišno stvaralaštvo koje je dobio za maestralno odigranu ulogu Dezmonda Mortona u predstavi „Državni službenici”.
Veoma retko je davao intervjue, a u jednom, objavljenom pre desetak godina u pozorišnim novinama „Ludus“, istakao je da se nalazi u životnom dobu u kojem može da, kako je naglasio, pokrije dosta veliki raspon uloga.
- Znači, mogu da igram mlađe, mogu da igram starije, a mogu da igram i svoje godine. Dakle, dosta sam praktičan izbor (smeh) za nekog reditelja, jer mogu da pokrijem širok prostor. Nalazim se u godinama koje su zaista veoma zahvalne za glumca... Mogu da radim i komediju i tragediju i dramu. Jednostavno, kažem vam, praktičan sam i lak za održavanje.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Izvor: espreso.co.rs
REČI KOJE JE BORIS KOMNENIĆ IZGOVORIO PRE 10 GODINA DANAS PUNO ZNAČE: Pažljivo razmislite o njima
"Savest je jedini pouzdan čovekov posed" govorio je Komnenić
Foto: Boris Komnenić/youtubescreen
Boris Komnenić, proslavljeni glumac koji je danas u 64. godini, tumačio je pre jednu deceniju na sceni Narodnog pozorišta lik Dezmonda Mortona u komadu ‘Državni službenici’ Ronalda Harvuda i tom prilikom za “Blic nedelje” govorio o “moralu koji više ne stanuje ovde”, ćorsokaku u koji vodi odsustvo savesti…
- Harvud se uvek bavi suštinskim temama. Ovoga puta to je pitanje savesti, a unekoliko i morala jer jednog bez drugog nema. No, pitanje savesti je, sva je prilika, vrlo aktuelno. Pitanje savesti… odnosno, do koje mere čovek može da ide a kada ipak mora da postupi po savesti. Ima ta maestralna rečenica koju izgovara lik koji igram a glasi - savest je jedini pouzdan čovekov posed - govorio je Boris Komnenić.
- Prisustvo savesti i morala, njihovog poštovanja, ostavlja mogućnost da se nešto kvalitetno desi a odsustvo garantuje da se ništa kvalitetno neće desiti - naglasio je Komnenić.
Lako se nađe izgovor
Na pitanje gde je granica između onoga što je legitimna borba za egzistenciju i onoga što je pad ispod crte morala, savesti, glumac je zapazio:
- Nema sumnje da se ta granica, ako se o njoj uopšte više može govoriti, stalno ruši. A lako se nađe izgovor. U ime ne znam čega ajd’ da pomerimo, pa zatim u ime nečeg drugog... i onda sve ode dođavola. Čovek bi jednostavno trebalo da se trudi da taj prag doživljaja bude nizak i da se reaguje na prvokaciju nižeg intenziteta. Jer, jer ako se na njih ne reaguje onda se otvara ogroman prostor, ubrzo se ne reaguje više ninašta. I onda sve može i eto nas pred vratima pakla.
Izvor: informer.rs/espreso.co.rs
Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter
