Preko polovine emisije štetnih gasova u urbanim sredinama dolazi iz 25 gradova

U današnje vreme, postalo je očigledno da su klimatske promene realnost i da utiču na kompletan život na planeti, uključujući i nas same. Mada još uvek ima „neobaveštenih“ i „nevernih Toma“, dovoljno je pratiti meteorološke vesti i shvatiti da je pokrenut lanac dešavanja čiji epilog može biti katastrofalan, a o onome na šta upozoravaju naučnici i da ne govorimo. Po novoj studiji, samo 25 svetskih gradova je odgovorno za 52 odsto globalnog zagađenja iz urbanih sredina.

Kakva se „pouka“ iz ovoga može izvući? Dovoljan je mali broj „prestupnika“ da stvari budu van kontrole. Istraživanje koje je objavio Frontiers in Sustainable Cities, sprovedeno je u cilju utvrđivanja nivoa zagađenja i raspodele emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Za uzorak je uzeto 167 gradova širom sveta, tako da su lokacije pronađene u 53 zemlje Evrope, Severne Amerike, Južne Amerike, Azije, Afrike i Okeanije.

Bez obzira što su neke od lokacija u razvijenim zemljama a druge u zemljama u razvoju,  i u jednim i u drugim postoje gradovi koji emituju ogromne količine štetnih gasova, a ovde je na njima akcenat.

Rezultati pokazuju da se više od polovine ukupne emisije iz urbanih sredina (52 odsto), odnosi na 25 megagradova, gde naravno prednjače kineski, dok su iza njih neki u Japanu i Evropi. Handan, Šangaj i Sužu u Kini su najveći zagađivači, uz Tokio, Moskvu, Istanbul, Rio de Žaneiro, Johanesburg i Veneciju. Veliki gradovi u SAD, Koreji, Nemačkoj i Singapuru su takođe veliki zagađivači.

Na emisiju iz sagorevanja fosilnih goriva i proizvodnje električne energije za komercijalne i stambene zgrade, odnosi se do 80 odsto ukupnih vrednosti u severnoameričkim i evropskim gradovima. Preko 30 odsto od toga dolazi iz transportnog saobraćaja u trećini gradova, dok su železnica, vazdušni i plovni saobraćaj odgovorni za manje od 15 odsto.

S druge strane, postoje gradovi kao što su Oslo, Hjuston, Sijetl i Bogota, koji su ostvarili najveće smanenje emisije po glavi stanovnika tokom istraživanja, koje je sprovedeno između 2012. i 2016.

Autori ove studije smatraju da je njihovo istraživanje veoma važno u identifikovanju najvećih zagađivača, što je prvi korak u rešavanju problema, koji podrazumeva postizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine.

Izvor: vrelegume.rs

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter