Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi dolara

Pod srpskom zemljom leži 200 milijardi dolara

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović nedavno je izjavila da su u našoj zemlji potvrđene rezerve mineralnih sirovina vredne blizu 200 milijardi dolara. Istražili smo šta to sve leži pod srpskom zemljom.

Naime, kako iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu za B92.net, bakar je najzastupljeniji metal kod nas - naravno, kada se govori o potvrđenim (bilansnim) rezervama metala. One, preciziraju, iznose 1,35 milijardi tona.

"Treba napomenuti ležišta koja su u eksploataciji u okviru kompanije Serbia Zijin Copper d.o.o.: Veliki Krivelj, Jama Bor, Cerovo – Kraku Bugaresku, Majdanpek – Južni revir, zatim na kojima se planira eksploatacija: Čoka Marin, Severni revir, Cerovo primarno. Takođe ležište bakra i zlata koje je u pripremnoj fazi za eksploataciju jeste Čukaru Peki, gde eksploataciono pravo poseduje kompanija Serbia Zijin Mining d.o.o", nabrajaju naši sagovornici.
 
Sem bakra, kojim još rudama možemo da se pohvalimo?

Posle ruda bakra, najznačajnije metalične rude su rude olova i cinka koja se trenutno eksploatiše na 5 aktivnih rudnika.

"Olovo – cinkana ruda se eksploatiše u rudnicima koji su u privatnom vlasništvu i to: Rudnik i flotacija Rudnik na planini Rudnik, Kriva Feja u okolini Vranja, Lece u okolini Medveđe, Veliki Majdan u okolini Ljubovije, Belo Brdo i Crnac u okviru Holding RMHK Trepča ad i Podvirovi - Karamanica u okolini Bosilegrada u okviru kompanije Bosil – Metal d.o.o iz Bosilegrada", navode u Ministarstvu.

Plemeniti metali

Srbija poseduje i znatne količine resursa plemenitih metala - prvenstveno zlata.

"Zlato se najčešće javlja u paragenezi sa obojenim metalima, kao što su: bakar, molibden, olovo, cink, srebro, a retko monomineralno. Najznačajnija ležišta i potencijali bakra i zlata sa pratećim plemenitim metalima nalaze se u okviru Timočko-magmatskog kompleksa, Borske metalogenetske zone, kao i u okviru Kopaoničke metalogenetske zone, Leckog masiva", ističu.

Kao monomineralno zlato se može naći kao vodeća komponenta kvarcno-zlatonosnih ležišta (zona Blagojev Kamen) i aluvijalnih nanosa (Pek, Trgoviški Timok, Rasina i dr.).

"Utvrđene rezerve bakra sa pratećim zlatom, srebrom, odnosno rudni potencijal Borske metalogenetske zone iznosi oko 1,2 milijarde tona rude bakra čemu svakako treba dodati i novooverene rezerve od 45 miliona tona rude bakra i visokim sadržajem zlata u ležištu Čukaru Peki. Treba navesti da će se rudni potencijal u okviru Borske metalogenetske značajno povećati nakon završetka geoloških istraživanja sprovedenih u rudnom polju Crni vrh", najavljuju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Rudnik u Raškoj

Podsetimo, kako je prošle godine saopšteno iz britanske kompanije Mineko, ona će nastaviti da investira u rudarstvo u Srbiji otvaranjem još jednog rudnika olova i cinka u Raškoj oblasti.

"U Raškoj je postojala ranije eksploatacija na rudniku Kiževak i Sastavci. Trenutno se vrše geološka istraživanja na ovim lokalitetima. S obzirom na potencijalnost samog područja pre svega u smislu olova i cinka, kao i aktivnosti koje se sprovode na tim lokalitetima, vrlo je izvesno da će nakon sprovođenja svih neophodnih aktivnosti na istraživanju, a kasnije na izgradnji neophodne rudničke infrastrukture eksploatacija biti pokrenuta, što će u velikoj meri uticati na otvaranje novih radnih mesta, aktiviranje uslužnih delatnosti u rudarstvu, generalno razvoj tog kraja", ocenjuju.

Jadarit

Veliku pažnju u proteklom periodu privlači i iskopavanje jadarita, minerala u kojem su litijum i bor, a za šta se sprema domaći ogranak svetske kompanije Rio Tinto. Za lokaciju kod reke Jadar se procenjuje da sadrži deset odsto ukupnih zaliha litijuma koje su dosad otkrivene na svetu.

"To je jedno od šest najvećih nalazišta u svetu i procenjuje se da ukupno činimo oko 10 odsto svetskih rezervi. Znate da je litijum strateški mineral kada je reč o skladištenju energije. Mi svi pričamo o zelenoj energiji i upravo ta činjenica da na našoj teritoriji postoje tako velike zalihe litijuma, privlači veliku pažnju", istakla je nedavno za TV Prvu Vesna Prodanović, direktorka kompanije Rio Sava eksplorejšn.

Na pitanje hoće li biti fabrike za preradu jadarita ili će sirovine samo ići u inostranstvo, odgovorila je da se trećina projekta odnosi na rudarski deo, a dve trećine na industrijski.

"Mi upravo ovde radimo proces i dobijamo finalni proizvod", navela je tada, a više o tome pročitajte u posebnom tekstu.

Čiji su rudnici u Srbiji?

Ako govorimo o rudnicima u kojima se vrši eksploatacija metala, vlasnička struktura je različita.

"Kod najvećih rudnika bakra u Boru i Majdanpaku, Republika Srbija je u strateškom partnerstvu sa kineskom kompanijom Ziđin u kompaniji koja nosi naziv Serbija Ziđin koper Bor", kažu za naš portal.

Dodaju da su drugi rudnici metala gde postoji aktivna eksploatacija, koji se odnose na olovo i cink, u vlasništvu privatnih domaćih i stranih kompanija: Mineko, Grot Vranje, Kontango, Koncern Farmakom M.B. d.o.o. Šabac - u stečaju.

Izvoz

Kako kažu u Ministarstvu, koncentrat bakra se prerađuje u topionici u Boru i kao finalni proizvod se dobija katodni bakar, koji se dalje plasira na tržište.

"U 2020. godini kompanija Serbija ziđin koper Bor proizvela je 71.000 tona katodnog bakra", preciziraju.

Kada govorimo o olovu i cinku, kao finalni proizvod rudarske industrije se dobija koncentrat olova i koncentrat cinka.

"U 2020. godini, u svim rudnicima proizvedeno je ukupno 54.000 tona koncentrata olova i cinka i kompletna količina se izvozi", napominju iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Izvor: B92

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter