Novo zaduženje RS u iznosu od 300 miliona KM prerasta u farsu

Zaduženje Republike Srpske u iznosu od 300 miliona KM emisijom obveznica sve više se komplikuje, postavljaju se novi uslovi što u neravnopravan položaj dovodi potencijalne kupce.

Nakon što je Vlada RS ukinula valutnu klauzulu, Republički štab za vanredne situacije donio je zaključak da je opravdano sklapanje pojedinačnih sporazuma za priznavanje valutne klauzule.

Štab “poništava” odluku Vlade RS

Štab je prije dva dana razmatrao Informaciju o pripremama za realizaciju 40. emisije obveznica RS javnom ponudom i zaključio da je u cilju pribavljanja dovoljnog iznosa sredstava za saniranje posljedica virusa korona opravdano sklapanje pojedinačnih sporazuma sa strateškim investitorima za priznavanje valutne klauzule.

Vlada Republike Srpske je prethodno bez objašnjenja ukinula valutnu klauzulu koju je prvobitno propisala za obveznice čijom prodajom na Banjalučkoj berzi planira da se zaduži 300 miliona maraka, što predstavlja rizik i odbija investitore u državne hartije od vrijednosti, objavio je portal CAPITAL.

Zaključak Štaba, kojim rukovodi Radovan Višković je u suprotnosti sa odlukom Vlade, kojom takođe rukovodi Višković.

Ko su strateški investitori nije objašnjeno, ali potencijalni kupci s kojima je portal CAPITAL razgovarao kažu da im ništa nije jasno, osim da je evidentno da za različite kupce važe različita pravila, što ih dovodi u neravnopravan položaj.

Ističu da bi se o ovom pitanju trebala oglasiti Komisija za hartije od vrijednosti RS čiji stav do objave ovog teksta nismo dobili.

Od Ministarstva finansija RS smo tražili objašnjenje zbog čega je odlučeno da se briše dio odluke koji propisuje da se obveznice emituju s valutnom klauzulom, ali odgovora nema ni nakon osam dana od slanja pitanja.

Mešetarenje i neravnopravan položaj investitora

Ekonomista Svetlana Cenić kaže za CAPITAL da je ukidanje valutne klauzule pokazatelj napada na institut Centralne banke BiH.

„Ko Centralnu banku, kao instituciju, napada ne može očekivati da ozbiljan investitor ili kreditor dođe u ovako nesigurno poslovno okruženje, a i ako dođe to je pod visokim uslovima. Može da dođe samo onaj ko mešetari i pod visokom kamatom, a onaj ko je ozbiljan teško da će se igrati sa ulaganjem od 300 miliona, pogotovo u uslovima pandemije. Ako se i igra, kamata je izuzetno visoka. Očigledno je neko izrazio interes i rekao da ne bi hteo da ulazi bez valutne klauzule, pa je zaključkom rečeno da može“, istakla je Cenićeva.

Dodala je da je očigledno da je s nekim dogovoreno i da se skloni valutna klauzula, ali da će biti izuzetno velike kamate, odnosno da će neko na kraju imati mnogo veći prinos.

„Onda kada se videlo da je puno da se za 300 miliona KM isplati velika kamata ili kad se videlo da nema kupaca za svih 300 miliona obveznica, onda se kaže da se s nekim sklapa posao pod jednim, a s nekim pod drugim uslovima, što je van svake pameti. Kad se raspisuje poziv, uslovi moraju biti jasno definisani i ne mogu biti drugačiji u zavisnosti od investitora. Očigledno je da će neko dobiti veći prinos, a neko neće, što znači mešetarenje, rizik i spekulaciju sa državnim parama, parama građana Republike Srpske“, naglasila je Cenićeva.

Dodala je da se vanredno stanje u Republici Srpskoj tumači na način da se mogu uslovi emisije dugoročnih hartija od vrijednosti mijenjati kako Štabu padne na pamet, odnosno njihovim zaključcima.

“Dakle, uslovi za neke će biti sa valutnom klauzulom, a za neke bez, što upućuje da sa nekim imaju dogovor bez valutne klauzule, ali nedovoljan iznos, pa daj da ima i valutna kluazula za one koji na tome insistiraju. S obzirom na pravilo valutne klauzule da se ugovori s valutnom klauzulom vezanom uz neku stranu valutu nominiraju u stranoj valuti, ali se sva plaćanja obavljaju u domaćoj valuti, vidljivo je i na kome će biti rizik veći”, kazala je Cenićeva.

Dodala je da se obaveza dužnika povećava, ako se poveća vrijednost strane valute u odnosu na domaću valutu, a da je obrnuta situacija ako dođe do smanjenja vrijednosti strane valute u odnosu na vrijednost domaće valute, kada se obveza dužnika smanjuje.

“U uslovima valutnog odbora čemu skidanje valutne klauzule?! Odnosno, kako ovakve uslove može da dozvoli Ministarstvo finansija RS? I kakva je to poruka ostalim kreditorma i investitorima?!”, upitala je Cenićeva.

Prema Javnom pozivu za upis i uplatu 40. emisije obveznica RS aukcija bi trebala da bude iduće sedmice, odnosno 14. aprila. Kamatna stopa je fiksna i iznosi dva odsto na godišnjem nivou. Isplata glavnice je jednokratno po isteku roka od pet godina, a kamata se obračunava na glavnicu i isplaćuje jednom godišnje.

Navedeno je da je ona u skladu sa Odlukom o dugoročnom zaduživanju RS za 2020. koja dozvoljava maksimalan iznosu zaduženja do 315 miliona KM.

S obzirom da su i ranije ove godine emitovane obveznice, Odluka će biti prekršena ili izmjenjena do dana aukcije.

Izvor: capital.ba

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks