Novi dokumentarni serijal Željka Mirkovića: Kolo je duboko ukorijenjeno u našu istoriju, ono je dio našeg DNK

Novi dokumentarni serijal Željka Mirkovića: Kolo je duboko ukorijenjeno u našu istoriju, ono je dio našeg DNK

"Kada posmatramo našu istoriju, kolo je duboko ukorenjeno u nju. Ono je deo našeg DNK. To se vidi i kroz istoriju migracije našeg naroda. Vidite da su se prvo pravila folklorna društva pa tek onda crkve.“
Od poslednjeg razgovora sa Željkom Mirkovićem prošlo je više od dve godine, kada je povod za priču bila vest da se njegov "Teslin narod“ kvalifikovao za nominaciju za Oskara za dugometražni dokumentarni film.

I danas mi je glavno sećanje na taj razgovor rečenica koju je Mirković tom prilikom izgovorio – "Nijedna nacija nema veći potencijal od svog naroda“.

Upravo mi je ona prošla kroz glavu kada sam čuo da Mirković i "Optimistik film“ u saradnji sa Ansamblom "Kolo“, Etnografskim muzejom Beograd i Srpskim nacionalnim savezom u Pitsburgu rade na novom dokumentarnom film i serijalu "Srpsko kolo“. Pomislio sam: "Ponovo to radi. Ponovo je odlučio da u svet lansira drugačiju priču o našem narodu i njegovom potencijalu.“

Mirković je ovaj put otišao korak dalje, dublje... Dotakao se našeg DNK, dela naše istorije i tradicije.

"Kada posmatramo našu istoriju, kolo je duboko ukorenjeno u nju. Ono je deo našeg DNK. To se vidi i kroz istoriju migracije našeg naroda. Vidite da su se prvo pravila folklorna društva pa tek onda crkve. Sve iz iskonske želje da se ova igra sačuva. Ono što ovim projektom želimo da pokažemo jeste upravo to kolika je snaga kola i koliku sabornost nosi sa sobom. Ono ne samo što okuplja ljude koji učestvuju u njemu, već i povezuje narod. S druge strane, kolo je važno i zbog toga se kroz njega deca uče da grade odnos, u inostranstvu kroz njega uče jezik i vrednosti našeg naroda“, objašnjava reditelj Željko Mirković u razgovoru za "Ekspres“.

Foto: Aleksandar Jovičić

Dokumentarni film je kroz svoju istoriju pokazao da, ukoliko je u pravim rukama, može da predstavlja idealno tlo za plasiranje određenih vrednosti i ideja jednog naroda. Da ima ogroman potencijal za meku moć. Željko Mirković je taj potencijal prepoznao još sa filmom "Drugi susret“, nastavio sa "Teslinim narodom“, a sada to potvrđuje i sa "Srpskim kolom“.

"Uvideo sam da postoji ogroman prostor da kroz dokumentarni film plasiramo vrednosti koje se tiču našeg naroda, ljudi, identiteta. Vrednosti koje bi bile podjednako razumljive kako našem narodu tako i celom svetu. Najčvršći dokaz za to jeste činjenica da je kolo prihvaćeno kao deo Uneskove nematerijalne baštine 2017. godine. Znači svet je prepoznao vrednost kola. Te magične igre. Mi kao narod imamo toliko toga da ponudimo, pokažemo bez stida i da pošaljemo sliku o sebi na način na koji to i zaslužujemo“, ističe reditelj za naš list.

Foto: Aleksandar Jovičić

Planirano je da "Srpsko kolo“ ima 15 epizoda od po 25 minuta. Serijal se snima u 15 gradova širom Republike Srbije – od Subotice, preko Novog Sada, Beograda, Kruševca, Kragujevca, Užica, Čačka, Niša, Pirota, Vranja, Zaječara, Gračanice, Peći, kao i u 5 gradova Republike Srpske. Takođe, ideja je da se nakon završetka serijala napravi dugometražni dokumentarni film koji će obuhvatiti i druge gradove u kojima Srbi žive. Kao što su Beč, Pariz, Njujork, Vašington, Čikago, San Francisko...

"Želimo da ispričamo jednu lepu priču o energiji naroda koja se neguje i kroz igru“, kaže Mirković, a potom dodaje:

"Ako posmatrate gradove, u svim sredinama postoji jako veliki broj folklornih društava. To samo govori o tome da postoji velika potreba da se kolo kao igra neguje. Jer da nije tako, ni ta folklorna društva ne bi opstala. To nije obaveza. To je potreba, uživanje.“

Foto: Aleksandar Jovičić

Kolo je kao igra preživelo vreme i vekovima je deo identiteta srpskog naroda. Generacijskim negovanjem beži od zaborava i prolaznosti. Mirković je ubeđen da će tako biti i u budućnosti.

"Konstantnim podsećanjem i ohrabrivanjem ono se nikad neće izgubiti. Jedino ga potiskivanjem možemo gurnuti u drugi plan. Međutim, kada posmatramo koliki je broj folklornih društava i manifestacija koje su vezane za kolo, možemo da budemo sigurni da je kolo teško izbaciti iz genoma. Potrebno je ohrabrivati i nove generacije koje dolaze jer i one su naše nasleđe kao što je i kolo naše nasleđe“, smatra Mirković.

"DOKUMENTARNI FILM MOŽE DA IMA PSIHOTERAPIJSKO DEJSTVO"

Željko Mirković u razgovoru za "Ekspres“ ukazuje da se pokazalo da su filmovi koji su najgledaniji i koji su najviše zaradili upravo oni koji su se bavili humanizmom i mirom. Ističe da je to tako jer je, kako kaže, narod gladan poruka mira i da sa te strane nema opravdanja da se takve poruke ne plasiraju.

"Pogotovo u vremenima koja su izazovna kao što su ova. Kada se hvatamo za neke osnovne arhetipske vrednosti kao što su ljubav, nada, vera, porodica. Dokumentarni film tu može da ima psihoterapijsko dejstvo. Vi se susrećete sa živim ljudima koji prolaze isto što i vi i verujete im da su to zaista proživeli. Za razliku od igranog filma. U tom smislu zaista verujem da dokumentarni film ima budućnost. Kada pogledate platforme poput ’Netfliksa’, više od 50 odsto sadržaja čine dokumentarni filmovi. S druge strane, produkcioni nivo dokumentarnog filma se jako približio igranom. To se ne događa slučajno, već postoji potreba naroda za tim“, naglašava Mirković.
 
Foto naslovna: Aleksandar Jovičić
Izvor: ekspres.net

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter