Kada se, u bivšoj nam državi, sve počelo raspadati i nestajati u mirisima tek nadolazećeg ratnog vihora, osamnaestog avgustovskog dana 1990.-te godine, u Ljubljani se rodio dječak Mišo Milić – ovo je njegova priča:
»Moji roditelji potiču, otac iz Srbije a majka iz Republike Srpske. Rodjen sam kao zdrav dečak. Nikakvi znakovi po porodu da ću jednog dana biti invalid. Imam godinu dana mlađu sestru. Ona je zdrava, jer moja bolest, napada samo dečake.
Detinjstvo mi je bilo lepo, imam lepe uspomene. Igre sa decom.... nezaboravno. Posle pete godine, počinju problemi, počinjem da gubim moć, sporije hodam. Doktori daju različite dijagnoze. Stanje je sve slabije. U osmoj godini, kada već sav iskrivljen hodam na prstima, dobijam dijagnozu – Dišenova mišićna distrofija. Bolest koja napada kompletnu mišićnu masu. Tada moji roditelji a ni ja, nisu znali da je to teška bolest, koja će me ubrzo privezati za invalidska kolica.
Sve više sam sa doktorima a sve manje sa decom i igrama koje mi nedostaju. Ta moja prva, srećna vremena, ostaju u dubini moje duše, a žalost u srcu zauvek. Jer, ubrzo prestajem da hodam i samo ja znam kako mi je. Nikada više nisam stao na svoje noge. U to vreme, moji drugovi, sa kojima sam se igrao, dolaze kod mene kući. Počinjemo da slušamo muziku - rap. Prvo na mtv-ju: Dr Dre, Snoop Dogg, Eminem i drugi. Onda, normalno i slovenački reper Klemen Klemen i drugi. Pa i srpski: Sha-ila, Juice... Bio sam srećan slušajući. Sve više mi u krv ulazi rap. Želeo sam da i ja jednog dana snimim neku pesmu i spot. Mislio sam blago njima. Nijedna me druga muzika nije zanimala, tako je i danas.
Oko 2006 god. napisao sam svoj prvi tekst. Skoro svi moji tekstovi su iz mog zivota. Kada sam bio mlađi, sa sestrom i drugovima sam išao u diskoteke. Normalno, oni su bili zdravi ali su bili voljni da mi pomognu da uđem u diskoteku. Anže Metod Breskvar aka Bmd je slovenački producent, koga sam jednom prilikom i upoznao u diskoteci a on me je pozvao da dodjem u studio i vidim kako to sve ide. Svoju prvu pesmu, snimio sam, baš u njegovom studiju 2010 god.
Vremenom sam sve više bio sam. Drugovi su otišli, svako na svoju stranu. Ređe me obilaze. Moj život se svodi, na želje i misli. Teško mi je. Vraćaju se misli na lepa ali kratka, srećna vremena. Noći provodim, sa računarom. Zdravstveno stanje mi se pogoršava. Bolnice, plućnice, temperature. Sve teže dišem. I tako nekoliko godina. Na kraju doktori donose odluku, da bih mogao da dišem, stavljaju mi cevčicu u grlo (kanilo) da bih lakše disao. Sada lakše dišem, međutim moja pluća ne rade punim kapacitetom.
Ali život je lep, isto tako i kada si u kolicima. Provodeći noći sam, za kompjuterom, počeo sam baš da pišem tekstove i da u njima opisujem svoju tugu. Počeo sam i da snimam pesme. Pesme sam prenosio i u spotove. I eto, ostvariše se moji dečački snovi. Imam i ja svoje spotove na YouTube. Zaboravio sam reći da posle operacije dve godine nisam mogao govoriti glasno. Šaputao sam. Bio je to još jedan šok za mene i moju dušu. Srećom, posle dve godine, hvala Bogu, počeo sam da govorim normalno. Sada snimam kada mogu, ali se trudim da to bude što češće. Ponekad dobijam komentare na moje pesme, strašne, ali idem dalje uprkos svemu.
Zbog bolesti ja sam za mnoge stavari uskraćen. Ali zato mogu, koliko mogu, pored slabog kapaciteta pluća. Muzika me drži u životu, daje mi smisao života. Kada nebi bilo muzike poludeo bih. REP MI DAJE SNAGU I ŽELJU ZA ŽIVOTOM. Čim snimim jednu pesmu, odmah mislim na drugu. Snimajući dokazujem da je ponekad i nemoguće moguće. Treba samo biti uporan. Živeti normalno, razmišljajući zdravo. Moj moto je - ne odustaj, bori se! Tvoj trud isplatiće se!
Moj savet mladima je - čuvajte svoje zdravlje, budite uporni, imajte svoj cilj, trud i upornost se isplati! Život je lep treba uživati.
Svi koji ste na dnu, glavu gore i ne odustajte od svojih snova! Ne budite tužni zbog ljubavi za jednom-im doći će druga-i! Moja izreka je - bez truda nema cilja braćo mila!«
Životna priča Miše Milića nije ni malo laka, ni malo jednostavna, ali je još jedna potvrda da čovjek može pobijediti dosta toga ako to samo iskreno želi i radi na tome. Još ne postoji titula »Vitez života« ali je svakako Mišo Milić zaslužuje!
VIDEO:
VIDEO:
VIDEO:
Foto naslovna: Promo/Facebook
Video: Promo/YouTube
Izvor: Infomedia Balkan