Kriminalan način upravljanja u Srpskoj: Više od 700 v.d. direktora, odličan metod za ucjenu (Video)


Kriminalan način upravljanja u Srpskoj: Više od 700 v.d. direktora, odličan metod za ucjenu (Video)

Vršioci dužnosti direktora u javnim preduzećima ostaju godinama, iako je to u praksi zamišljeno kao prelazno rješenje. Ovo pitanje nije zakonom regulisano, što ostavlja dosta prostora za razne malverzacije i dovodi do toga da i narodni poslanici obavljaju duple javne funkcije.

Zarobiti čovjeka čekanjem, to je najsigurniji način vladanja njim, rekao je svojevremeno Ivo Andrić.

To se u Republici Srpskoj svakim danom već skoro deceniju potvrđuje jer su baš naši VD direktori ili vršioci dužnosti direktora brojnih javnih preduzeća u fazi čekanja čak i po nekoliko godina.

Time se krši zakon jer status VD direktora treba da traje najkraće 3, a najduže 9 mjeseci.

Mnogi kažu da funkcije v.d. direktora služe i kao jedan vid ucjene, jer Vlada u svakom trenutku može smijeniti svakog v.d. direktora bez nekog dodatnog obrazloženja, a ne radi to.

Pravni stručnjak Milan Blagojević objašnjava kako to u praksi izgleda.

„Kad ga postavite na samo dva ili  tri mjeseca vršenja dužnosti direktora neke javne ustanove time mu šaljete poruku kad istekne tri mjeseca ako se ne ponašaš kako ja želim ili uradiš šta ja hoću nećeš biti ponovo izabran i time se ti ljudi pretvaraju u korisne izvršioce potreba moćnih pojedinaca“, kaže Milan Blagojević, pravni stručnjak.

I baš tamo gdje se donose zakoni, najviše se i krše zakoni jer u skupštinskim klupama sjede poslanici koji su istovremeno u mandatu v.d. direktora. Tako je Dražen Vrhovac, od januara 2020. godine v.d. direktora Investiciono-razvojne banke RS.

Maksim Skoko je prije godinu dana postavljen za v.d. direktora Rudnika i termoelektrane Gacko, a Darko Banjac je na istoj poziciji u “Banji Mlječanici” od maja 2020. godine.

Apsolutni rekorder u mandatu v.d. direktora je Dejan Kusturić, koji je imenovan na tu poziciju u Fondu zdravstvenog osiguranja Republike Srpske od 2016. godine, a tu je i Milan Dakić, koji je od decembra 2022. godine u “Putevima RS”.

„To je usuđujem se reći baš i svojevrsni kriminal i kriminalni način upravljanja ljudima kojim se zarobljavaju ne samo ti pojedinci nego i kompletna država i društvo“, smatra Blagojević.

A da je VD biti lako, VD bi bio svako. Zato tu privilegiju u Republici Srpskoj ima više od 700 raznih vd direktora od lokalnih do republičkih institucija i javnih preduzeća koji dolaze iz različitih političkih partija.

Još veći problem je to da većina njih za te pozicije ne ispunjava čak ni najosnovnije uslove, tačnije nemaju potrebnu školsku kvalifikaciju za tako nešto. Tako na primjer imamo situaciju da su poljoprivredni inžinjeri direktori strateških sistema u Elektropirvredi ili da elektroinžinjeri vode veterinarske zavode. 

„U velikoj mjeri uptina je i sama zakonitost kako pravnih tako i poslovnih i personalnih odluka  i akata vršioca dužnosti nakon isteka dozvoljenog zakonom predviđenog perioda“, ističe Mile Dmičić, profesor ustavnog prava.

Javna preduzeća prednjače u vd mandatima. Šume, Putevi, Željeznice Srpske, Elektroprivreda, Aerodromi, svi oni koji bi zbog građana trebalo da posluju po zakonu rade upravo suprotno.

I nikom ništa, svi se prave kao da se to ne dešava, svako svoju korist uzima, a opet su građani na gubitku, smatra opozicija.

„Ova vlast postavlja direktore od danas do sutra. Zamislite kako direktori funkcionišu kada ujutru idu na posao, a poslije podne ne znaju da li će ostati tu.

To je namjeran politički pritisak na rukovodioce pogotovo iz strateških preduzeća gdje pod pritiskom političkih partija direktor uslovljen da mora da sluša svog političkog lidera a ne da radi ono što je porpisano aktima RS“, ističe Slaviša Marković, poslanik PDP-a u NS RS.

A rješenje ovog problema itekako postoji. A to je Ombudsman za ljudska prava koji u svako doba ima pravo po zakonu da pokrene sudski postupak tamo gdje smatra da se krši zakon.

Ipak, sudskih postupaka i žalbi, bar što se tiče vd direktora nije bilo, ali je tokom 2022. godine razmatrano 104 žalbi druge vrste i upućeno je 50 preporuka, saopšteno je za BN iz Institucije Ombudsmana za ljudska prava BiH.

 

Foto naslovna: capital.ba
Video: BN Televizija
Izvor: rtvbn.com

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter