Kina vakcinama jača uticaj na Balkanu

Kina vakcinama jača uticaj na Balkanu

Kina se ne može baš pohvaliti realizacijom projekata u Evropi, ali preko vakcina za koronavirus nastoji pridobiti zemlje i povećati njihovo razilaženje sa Zapadom, ocjena je analitičara.

Prošle sedmice je održan samit Kine i 17 evropskih država, među kojima su članice Evropske unije, ali i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu. Ovakvi poslovni sastanci, koji se održavaju od 2012. godine i uključuju zemlje srednje i istočne Evrope, odvijaju se u okviru šire inicijative „Pojas i put”.

Faruk Borić, izvršni direktor Centra za promociju inicijative „Pojas i put” sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, objašnjava razloge pokretanja inicijative „Kina + 17”, koja je najprije uključivala 16 zemalja, ali se 2019. pridružila i Grčka.

„Kinezi žele da rade projekte, konkretne projekte, i onda im se činilo, sasvim razumno, da je bolje da to rade sa 16 država centralne i istočne Evrope, nego sa svima pojedinačno”, kaže Borić.

Eksperti koji proučavaju djelovanje Kine kažu da je ovaj format dio globalnih nastojanja Pekinga da pojača svoj uticaj, u čemu centralno mjesto ima inicijativa „Pojas i put“, kao projekat ulaganja Kine u razvoj infrastrukture širom svijeta. Međutim, realizacija projekata u Evropi ide sporo, pri čemu je korist nerijetko veća za Kinu nego za lokalne ekonomije, pa neke od država na virtuelnom samitu nisu predstavljali vodeći političari.

„Mislim da je to veliki znak da za mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope obećanje o angažmanu sa Kinom, posebno u ekonomskom smislu, nije dovelo do onoga čemu su se one nadale”, objašnjava David Shullman, viši savjetnik organizacije Internacionalni Republikanski Institut.

Propusti Zapada

Jedna od ključnih tema samita bio je pristup kineskim vakcinama za koronavirus, imajući u vidu nestašicu vakcina drugih proizvođača u Evropi. Mađarska je prva članica Evropske unije u koju su stigle vakcine Sinopharm, dok će Crna Gora od Kine dobiti donaciju 30.000 vakcina. Srbija je nabavila oko milion i po doza i uveliko je u procesu vakcinacije.

Sagovornici Glasa Amerike kažu da su Evropa i Zapad propustili veliku priliku da se istaknu u odnosu na zemlje poput Rusije i Kine.

„Najveća tragedija sada je šta se dešava sa vakcinama. I tu da Evropa uglavnom se nije pokazala kao baš sila koja može pomoći regionu, ja mislim da će to boliti dugo. Svi gledamo kako je predsjednik Vučić u Srbiji se okrenuo i Rusiji i Kini i kupovao sve vakcine. I Srbija sada, koja je odavno govorila da se ne treba opredijeliti za Zapad i za Evropu i treba balansirati, se pokazalo onako da su pametno proigrali stvari”, govori Damir Marušić, viši saradnik organizacije Atlantsko vijeće.

Većini građana Bosne i Hercegovine vakcine još nisu dostupne.

„Mislim da je osnovni problem nefunkcionisanje države kao odgovorne institucije koja treba da bude lider u određenim poslovima koji su značajni za cjelokupnu naciju”, kaže infektolog u penziji Bakir Nakaš, koji je dugo godina bio na čelu Opće bolnice u Sarajevu.

Vakcinacija je tek počela u bosanskohercegovačkom entitetu Republika Srpska, ruskom vakcinom Sputnik 5, za koju je planirana kupovina većih količina. Vlast ovog entiteta najavila je da ima predugovor sa nabavku vakcina iz Kine, a Srbija pomaže u vakcinaciji zdravstvenih radnika. Država i entitet Federacija Bosne i Hercegovine do sada su se pouzdale samo u program zajedničke nabavke vakcina putem Covaxa, te EU mehanizma, koji se pokazuju neefikasnim.

„U ovakvoj pandemijskoj situaciji je potpuno neodgovorno osloniti se na jedno obećanje da će se nešto desiti, a nemati drugu ili treću alternativu”, kaže Nakaš.

Vakcina kao kineski diplomatski alat

Sagovornici Glasa Amerike navode da Kina vakcine koristi kao diplomatski alat i da tako pokušava dobiti naklonost drugih zemalja, ali i povećati neslaganja između njih i Zapada.

„To predstavlja situaciju koju Kina može koristiti kao primjer, da je Srbija imala korist od odnosa koji je uspostavila sa Kinom. I to je upravo ono što predsjednik Vučić govori – pogledajte šta smo dobili od naših kineskih prijatelja, dok su Evropska unija i Covax potpuno spori”, navodi Shullman.

Shullman je urednik novog izvještaja Internacionalnog Republikanskog Instituta u kojem se navodi da su ekonomija i propaganda godinama ključni faktori širenja kineskog uticaja u zemljama razvoja, dok je kineska komunistička partija donacije zaštitne opreme i vakcina u vrijeme pandemije iskoristila za promovisanje autoritarnog načina vladanja.

„Sve to skupa ima uticaj na slabljenje demokratija, a u isto vrijeme Kina popularizira autoritarizam kroz mnoge svoje aktivnosti. Sam Xi Jinping predstavlja kineski model kao nešto što zemlje u razvoju mogu slijediti i od njega učiti, u suštini dajući poruku da demokratija i razvoj ne moraju biti povezani”, kaže on.

Borić, kao predstavnik organizacije koja u Bosni i Hercegovini podržava i promoviše inicijativu „Pojas i put”, kaže da se o kineskoj vanjskoj politici često govori u negativnom kontekstu jer druge države imaju bojazan od rastućeg kineskog uticaja.

„Čini mi se da još postoji negdje trag hladnoratovske logike između velikih sila ko će biti prvi na svijetu. Mislim da je tu rastući ekonomski značaj Kine, koja ima sada čini mi se GDP u globalnom udjelu, već broji dvocifrenim postotcima, izaziva zabrinutost u nekim drugim centrima moći da bi moglo doći do, ajmo tako da kažem, do novog svjetskog poretka”, govori Borić.

Kineska ulaganja u BiH

Za razliku od Srbije koja je Kini vodeći partner na Balkanu, u Bosni i Hercegovini nema mnogo kineskih projekata i investicija.

„Mi nismo jednostavno interesantni, nismo plodno tlo, nismo uređena država u kojoj bi strani investitor, uključujući i kineski, rado želio da dođe da investira”, kaže Borić.

U periodu od 2014. do 2019. zabilježeno je svega 6,7 miliona KM direktnih kineskih investicija, podatak je Agencije za unapređenje stranih investicija u Bosni i Hercegovini. Mnogo veći iznosi se odnose na kredite, prevashodno na kredit kineske Exim banke za izgradnju Bloka 7 Termoelektrane Tuzla, vrijedan gotovo 1,2 milijarde KM.

„Mislim da u Bosni treba voditi brigu o tome da li će država imati dugoročnu korist od takvog projekta i koji su uslovi dogovora”, smatra Shullman.

Nepovoljni uslovi za zemlje koje uzimaju kineske kredite, ignorisanje prava radnika, nedovoljan rad na zaštiti životne sredine, samo su neki od problema koji prate kineske projekte u svijetu, kažu analitičari.

„U većini slučajeva, ovo su pozajmice koje će vraćati vlade tih zemalja. A ugovori su netransparentni, u kojima u većini slučajeva kineske kompanije implementiraju projekte, dok se koristi kineska radna snaga i kineske sirovine”, kaže Valbona Zeneli, analitičarka Evropskog centra za sigurnosne studije George C. Marshall.

Prema riječima Shullmana, Kina putem investicija i kredita preko subjekata sa Kinom ostvaruje mnogo uticaja nad zemljama.

„Ne nužno da bi ih zarobila u dug, o čemu se često govori, nego jednostavno kroz netransparentne dogovore, sa uslovima koji nisu dostupni javnosti, a uz sve to ide i korupcija”, kaže on.

Shullman navodi da će u budućnosti biti važno pratiti djelovanje Kine na polju tehnoloških inovacija, poput 5G mreže i kamera za nadzor.

Izvor: VOA/vijesti.ba

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter