Ivan Mitić: Dodikova najava referenduma - Može li Srpska sprovesti izjašnjavanje i u distriktu Brčko?
Најава председника Републике Српске Милорада Додика о расписивању референдума на којем би се грађани изразили о томе да ли би председник ентитета требало да прихвати одлуке које, како се отвори, „руше уставне расправе, питања уставне расправе надлежности и територијалног интегритета – посебно у осећајном контексту Брчко дистрикта.
Како детаљи референдума још увек нису формално објављени, у јавности и политичким круговима већ се води расправа о његовој правној основаности, као ио потенцијалном спровођењу има арбитражнију консултацију у Брчком кварту. одлуке, посебан статус у системима оба ентитета.
РЕФЕРЕНДУМ И ПРАВНИ ОКВИР
У складу са Уставом БиХ и релевантним одлукама Уставног суда, ентитети имају одређене надлежности када је реч о спровођењу референдума, али оне не могу да подстакну у овлашћења друштвених и босанских институција.
Референдумско питање које, дакле, циља на оспоравање одлуке Босне и Херцеговине, односно одлука највиших заједничких органа – а нарочито оних које произлазе из одлуке Уставног суда Парламента БиХ и Суда БиХ или представника Уставног суда БиХ, скупштина Босне и Херцеговине већ су раније били предмет оштрих критика и оспоравања.
Име, у одредби чл. ИИИ/3.а Устава БиХ који регулишу надлежности и односе између институција Босне и Херцеговине и ентитета, стоје: „Све владине функције и овлашћења која спадају која Уставом нису изричито додијељена Босни и Херцеговини и припадницима власти. ентитетима“
Оваква клаузула тзв. резидуалних надлежности често се користи у пракси Републике Српске као основ за доношење закона и других аката укључујући и један који регулишу питање референдума. Све претходно наведено, не значи наравно да су сви ентитетски референдуми допуштени или уставни, нарочито ако задиру у питања која су под јурисдикцијом заједничких институција Босне и Херцеговине.
Sa aspekta pozitivnog zakonodavstva Republike Srpske važno je naglasiti i to da odredbe čl. 70 Ustava Republike Srpske predviđaju da Narodna skupština raspisuje republički referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti.
Takođe, Zakon o referendumu i građanskoj inicijativi Republike Srpske (Službeni glasnik RS, broj 46/03,107/12) reguliše načine i uslove za raspisivanje referenduma. Referendum se može raspisati samo o pitanjima iz nadležnosti entiteta.
Ako aktuelni predsednik Srpske zaista namerava postaviti pitanje koje imlicira neposlušnost prema odlukama zajedničkih institucija, to bi moglo biti protumačeno kao kršenje seta Dejtonsko-pariških sporazuma uključujući i norme Ustava Bosne i Hercegovine kao Aneksa IV Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
Sledstveno navedenom, svaka takva akcija bi neminovno otvorila mogućnost reakcije Kancelarije Visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu, Tužilaštva Bosne i Hercegovine i Međunarodne zajednice.
BRČKO DISTRIKT: PRAVNI IZAZOVI I POLITIČKE IMPLIKACIJE
Prema odredbama Konačne arbitražne odluke za Brčko, varoš Brčko i uski posavski pojas oko njega kao i deo predratne opštine Brčko koji se od rata nalazio pod kontrolom Hrvata i Bošnjaka, izuzeti su iz institucionalnih poredaka Republike Srpske i Federacije BiH i integrisani u jedinstveni distrikt, koji formalno, po principu kondominijuma predstavlja zajedničko vlasništvo oba entiteta dok u stvarnosti deluje samostalno.
Naime, distrikt ima sopstvenu policiju, pravosuđe, školstvo, skupštinu, gradonačelnika zatim nadležnost da samostalno donosi zakone na teritoriji distrikta i dr.
Na čelu distrikta formalno se još uvek nalazi Supervizor za Brčko koji ima ovlašćenja, da bez odgovornosti interveniše u zakonodavnu, izvršnu pa čak i sudsku vlast distrikta donoseći tzv. naloge i druge obavezujuće propise koji prema odredbama Konačne arbitražne odluke, imaju veću pravnu snagu od svih drugih akata koji se primenjuju u distriktu.
Podsećanja radi, 2016. godine kada je u Republici Srpskoj održan referendum o 9. januaru kao Danu Republike Srpske, Supervizor za Brčko nije odobrio njegovo sprovođenje na teritoriji distrikta. Takva odluka je bila donesena u skladu sa stavovima Međunarodne supervizije za Brčko, uz pravno obrazloženje da entitetske odluke ne mogu imati pravno dejstvo u distriktu.
Na samom početku, važno je odbaciti one argumente koji referendum osporavaju sa ustavnopravnog stanovišta tezom da bi sprovođenje entitetskog referenduma bilo protivustavno jer bi time entitet vršio vlast nad teritorijom koja mu ne pripada.
Ovakvo tumačenje nema uporište niti u jednom važećem pravnom aktu budući da ni Amandman I na Ustav Bosne i Hercegovine (kojim se pitanje Brčkog stavlja pod ustavni kišobran BiH) niti bilo koji drugi akt kojim se reguliše status i uređenje distrikta (Privremena arbitražna odluka, Konačna arbitražna odluka, Statut distrikta i njegov Aneks) ne dovode u pitanje činjenicu da distrikt a pre svega njegova teritorija pripada u celini jednako i entitetu Republika Srpska i entitetu Federacija BiH a shodno natkrovljujućem ustavnom načelu Dejtonskog mirovnog sporazuma – načelu teritorijalnog razgraničenja entiteta u razmeri 49:51.
Pravni osnov zabrane održavanja referenduma na teritoriji distrikta Supervizor nalazi u odredbama Naloga kojim se ukidaju entitetski zakoni na području distrikta Brčko i proglašava prestanak pravnog značaja međuentitetske linije razgraničenja od 04. avgusta 2006. godine.
Ovim aktom grubo i bez sagledavanja svih posledica, jednim potezom pera srušen je ceo pravni poredak Republike Srpske na teritoriji Brčkog – ukinuto je staro bez da je prethodno okončano stvaranje novog prava u distriktu.
Iako je formalni osnov za donošenje ovog naloga sadržan u stavovima 11 i 39 Konačne arbitražne odluke za Brčko kojima se predviđa da entitetski zakoni budu zamenjeni zakonima distrikta, jedini pravno valjan način na koji je bilo moguće postupiti bio je onaj koji je još 2001. godine, predložio premijer Mladen Ivanić a to je da Brčko može samo ili da primenjuje usaglašene zakone ili da bira između zakona dva entiteta, one koje smatra za sebe povoljnijim i boljim.
Pomenutim Nalogom, akti Republike Srpske pa i oni koji regulišu materiju referenduma nemaju pravno dejstvo na teritoriji distrikta. U vezi sa navedenim, može se sa pravom izvući zaključak da je ovaj Nalog duboko u nesaglasju sa Ustavom Republike Srpske odnosno da krši odredbe čl 2. stav 2 Ustava RS koji govori o tome da je „teritorija Republike Srpske jedinstvena, nedeljiva i neotuđiva…“
Akt Supervizora, faktički, uklanja jurisdikciju Republike Srpske sa teritorije Brčkog što se može tumačiti i kao oduzimanje dela teritorije Republike Srpske a nesumnjivo krši odredbe člana 70. Ustava RS koje propisuju da Narodna Skupština Republike Srpske ima pravo da donosi zakone koji važe na teritoriji entiteta.
Ukidanjem važenja entitetskih zakona Narodna Skupština je kao najviši zakonodavni organ lišena prava da propisuje zakone za deo teritorije za koji ustavno ima nadležnost. Jedine nadležnosti entiteta koje su priznate ovim Nalogom i njegovim Aneksom su u oblasti železničkih usluga, osiguranja, rada Ekonomskog fakulteta, poštanskih usluga i dr. ali i njih vrše autonomne institucije distrikta.
Naredne godine, Supervizor nameće Nalog kojim se zahteva da referendumi na području distrikta budu predmet prethodne saglasnosti Supervizora u pisanoj formi i organizovani jedino pod uslovima koje on odobri.
Имајући у виду искуство из 2016. године, врло је тешко повређивати да би нови Додиков референдум овога пута био дозвољен у Брчком а уколико и буде покушаја да се организује, није искључен или изабран да буде изабран.
Треба напоменути и да се својевремено решење ове проблематике 2016. године огледало у томе што је референдум за један становник Брчко дистрикта који поседују држављанство Републике Српске ипак омогућено појављивање. дистрикта. Њихово гарантовано уставно и грађанско право створено је на територији најближих општина.
Референдумска најава лидера Србина из ентитета Република Српска долази у тренутку појачане тензије између Бањалуке и Сарајева, након низа одлука Високог представника за Босну и Херцеговину, заједницких државних институција и државних институција. критичари у Републици Српској тврде да озбиљно доводе у питање суверенитета ентитета.
Није искључено да јавља референдум представља тек политички маневар са циљем хомогенизације бирачког тела и даљег јачања политичке снаге Савеза независних социјалдемократа (СНСД) уочих општих избора и надолазећих избора.
У сваком случају, ако ентитети могу расписати референдум о питањима из своје надлежности, сваки покушај да се кроз њихове одлуке оспоравају одлуке заједничких институција готово сигурно ће наићи на отпор.
Пише: Иван Митић, дипл. правник
Фото насловна: Википедиа/Мапа Дистрикта Брчко у Босни и Херцеговини
Извор: ввв.инфомедиабалкан.цом
Пратите портал Инфомедиа Балкан и на друштвеним мрежама: Фејсбук и Твитер
