IFIMES: Đukanović suvišan za zapad, okreće se Rusiji

Nova crnogorska vlada našla se pred brojnim izazovima i bankrotom, između ostalog i zato što je nakon pada režima Mila Đukanovića došlo do masovnog iznošenja novca iz Crne Gore, uništavana je dokumentacija i raspisivani su tenderi da bi se izvuklo što više novca, navodi se u nanovijoj analizi ljubljanskog Instituta IFIMES.

U kakvoj situaciji se našla nova Vlada Crne Gore, prema analitičarima IFIMES-a, govori činjenica da je vlada, da bi sprečila bankrot morala da izda obveznice na period od sedam godina u vrednosti 750 miliona evra sa kamatom od 2,8 odsto.

Zaduživanje vlade, ističu, pokazalo je svu dosadašnju navodnu „uspešnost režima Mila Đukanovića“.

Zaduženje Crne Gore sada iznosi preko 100 odsto BDP-a, a najveći kratkoročni izazov za vladu analitičari vide u suočavanju s posledicama pandemije korona virusa.

Smatraju da bi satisfakcija bila osnivanje Fonda nezakonito stečene imovine, koju bi trebalo nameniti razvoju zemlje i saniranju posledica Dukannovićeve višedecenijske vladavine.

Po svemu iz analize IFIMIS-a proističe da bi nova vlada, koju su izabrali građani na ne sasvim transparentnim parlamentarnim izborima, ali koji su se u međuvremenu oslobodili straha od bivše vlasti, trebalo da bude vlada diskontinuiteta u odnosu na bivšu.

Potrebno je, kažu, doneti zakone o lustraciji i poreklu imovine, što su i najavili, a neke službe, posebno bezbednosnu ANB obnoviti iz temelja po modelu Češke.

Đukanović za važne međunarodne, pre svega zapadne aktere, više nije neophodan i važan činilac na Balkanu – postao je suvišan, ističe se u analizi IFIMES-a.

Zbog toga je, prema oceni analitičara, Đukanović odlučio da po oprobanom receptu „igra na kartu manipulacije nacionalizma i religije“ i tako, kako navode, izazove tenzije i sukobe, da bi pokazao da je on jedini koji može da osigura mir i garantuje stabilnost u regionu prikazujući sebe prozapadnim političarem.

Takva Đukanovićeva politika je, međutim, prepoznata i kažnjena na avgustovskim parlamentarnim izborima, navodi se u analizi.

Da aktuelni crnogorski predsednik više nije važan za zapadne partnere ukazuje i to što ambasadori zapadnih zemalja, po instrukcijama svojih država, nisu podržali Đukanovića, zbog čega su se našli na meti napada, a pre svega ambasadorka SAD Džudi Rajzing Rajnike, preko, kako se navodi, delova odmetnutog javnog servisa RTV Crne Gore (RTCG).

Napadi na američke predstavnike povezuju se sa, kako kažu, određenim informacijama o ponovnom približavanju Đukanovića Ruskoj Federaciji.

Smatra se da Đukanović planski sabotira novu Vladu Crne Gore, da napada Zapad i da se ponovno približava Rusiji.

Potpisivanje nedavnih apela podrške režimu Mila Đukanovića od javnih ličnosti i intelektualaca iz regiona bila je, ukazuju, „smišljena manipulacija“ i prilika za manevar Đukanovića, da sebe predstavi kao prozapadnog političara, dok je na drugoj strani otvarao prostor za zaokret prema Rusiji.

Deluje neobjašnjivo, ističe se u analizi, na koji su način Milo Đukanović i njegov režim uspeli da animiraju deo javnosti u regionu na priči od opasnosti stvaranja neke nove „velike Srbije“.

I najobičnijim poznavaocima političkih prilika je bilo jasno, kažu, da je Đukanović izgubio podršku Zapada momentom ulaska u NATO i da je konačno odigrao svoju ulogu.

Procenjuju da je većina lobiranja bila sponzorirana i da je samo manji deo lobista verovao u priču o „velikoj Srbiji“.

Pitanje koje se postavlja jeste da li ti lobisti podržavaju Đukanovića i u napadima na zapadne ambasade u Podgorici.

Izvor: Tanjug