Dr Milan Blagojević za Infomedia Balkan: Javno-tužilačko i sudijsko neznanje ili nešto drugo

Kakve propuste dozvoljava u svom radu Tužilaštvo BiH, a i sudija za prethodno saslušanje Suda BiH, može se vidjeti na slučaju predmetne optužnice Tužilaštva BiH, broj T20 0 KT 0024163 23 od 22.08.2023. godine (objavljene u nekoliko ovdašnjih medija), protiv Milorada Dodika i Miloša Lukića.

Kada se pažljivo čita ta optužnica nigdje u njoj, u njenom činjeničnom supstratu, nema odgovora o jednom od odlučnih činjeničnih pitanja, a to je da li su i, ako jesu, kog datuma su na sajtu OHR-a objavljene protivpravne odluke Kristijana Šmita o zabrani stupanja na snagu Zakona Narodne skupštine Republike Srpske o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, odnosno Zakona o izmjenama Zakona o objavljivanju propisa u Službenom glasniku Republike Srpske.

Iako se radi o protivpravnom ponašanju Kristijana Šmita kojim se teško povređuju Povelja UN i Ustav BiH, to su ipak, sviđalo se nama ili ne, odlučne činjenice. Zašto? Pa zato što je Šmit, nametnuvši 1.7 ove godine te svoje dvije odluke i objavivši ih istog dana na sajtu OHR-a što je provjerljivo prostim ulaskom na tu internet stranicu, u svakoj od njih nametnuo i da one ne stupaju na snagu danom njihovog donošenja, kako je Tužilaštvo BiH pogrešno napisalo u svojoj optužnici, već je rekao da stupaju na snagu "odmah PO OBJAVLJIVANJU na službenoj internetskoj stranici Kancelarije OHR-a".

Zato je ozbiljan propust Tužilaštva BiH kada, iz neznanja ili nekog drugog razloga, u činjeničnom opisu optužnice nije navelo da li su i, ako jesu, kog datuma su navedene odluke Šmita objavljene na sajtu OHR-a, nakon čega i sudija za prethodno saslušanje Suda BiH nezakonito postupa kada potvrđuje takvu defektnu optužnicu, uprkos tim njenim nedostacima.

Stoga se može reći kako Tužilaštvo BiH ne samo što napada Ustav sopstvene države i desuverenizuje je time što optužujući Dodika i Lukića dozvoljava da stranac i njegova samovolja budu jači od Povelje UN i Ustava BiH i državnih institucija, nego ne umije ili neće ni da napiše optužnicu. Od toga nema boljeg dokaza o stanju u kojem se stvarno nalazi ovdašnje pravosuđe.

U prilog tome govore i još dvije činjenice. Prva činjenica govori da je Ustavni sud Republike Srpske nakon svoje sjednice 29.11.2023. godine priznao Kristijana Šmita kao visokog predstavnika, jer je u saopštenju tog suda od 29.11. ove godine, dostupnom na njegovom portalu, zvanično napisano da je Ustavni sud Republike Srpske u predmetu broj u 77/23 „u odnosu na činjenicu da je visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu donio odluku kojom se sprečava stupanje na snagu osporenih zakona“, a to su zakoni za koje je Dodik potpisao ukaze o proglašenju i zato optužen, sud samo “konstatovao da visoki predstavnik za BiH nije institucija
ustavnopravnog poretka Republike Srpske te da nije moguće vršiti ocjenu ustavnosti u odnosu na njegove akte”. Ovakvim zvaničnim saopštenjem Ustavni sud Republike Srpske, kao jedna od najvažnijih institucija Republike Srpske, iznio je stav da je za tu instituciju, a time i za Republiku Srpsku, Kristijan Šmit “Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu “, kako jasno stoji u citiranom saopštenju.

Tako je i putem svog Ustavnog suda, Republika Srpska priznala Kristijana Šmita za visokog predstavnika, ali i preko svog sudije u Ustavnom sudu BiH, o čemu se ništa ne govori u javnosti. Naprotiv, o tome kao da postoji zavjet ćutanja od strane onih koji vladaju Republikom Srpskom, a i od opozicije toj vlasti. Naime, Ustavni sud BiH je na sjednici održanoj 23. marta ove godine donio odluku broj U-27/22 za koju je glasao i Zlatko Knežević, sudija iz Republike Srpske u Ustavnom sudu BiH. Tom odlukom (u njenim stavovima 1 i 46) Kristijan Šmit se priznaje za visokog predstavnika u BiH, jer se priznaje da je on u tom svojstvu 2. oktobra 2022. godine nametnuo nekoliko amandmana na Ustav Federacije BiH i “Zakon o izmjenama i dopunama Izbornog zakona Bosne i Herecgovine”. Ali, Ustavni sud BiH, sa sve sudijom Kneževićem koga je na to mjesto izabrala Narodna skupština Republike Srpske, ne samo što priznaje Šmita za visokog predstavnika, već ide i dalje time što istom odlukom odlučuje da su ti Šmitovi ustavni amandmani, odnosno zakonske novele, u skladu sa Ustavom BiH te da, kako piše u stavu 72 iste odluke:
“U pogledu nadležnosti visokog predstavnika da donosi zakone Ustavni sud je već ranije izrazio svoj stav da (ta) ovlaštenja visokog predstavnika proizlaze iz Aneksa 10 Opšteg okvirnog sporazuma…. (te) kada visoki predstavnik interveniše u pravni system Bosne i Hercegovine, supstituišući domaće vlasti, tada djeluje kao vlast Bosne i Hercegovine, a zakoni koje donosi su prirode domaćih zakona te se moraju smatrati zakonima Bosne i Hercegovine”.

Navedena odluka Ustavnog suda BiH, kao i upravo dati citat iz nje, školski su primjer sudijskog neznanja i čin veleizdaje sopstvene države. Naime, veleizdaja se između ostalog čini i kada se bilo kom strancu dozvoli da bude iznad organa sopstvene države, što će reći da bude suvereniji od sopstvene države. Upravo to čini Ustavni sud BiH i ovom svojom odlukom, u nizu drugih prije nje, iako Povelja UN zabranjuje bilo kome da se miješa u unutrašnje stvari suverene države te iako i Ustav BiH u članu 3.3b) propisuje tu suverenost BiH kao ustavno načelo koje je dužan da štiti Ustavni sud BiH od bilo koga. Nažalost, Ustavni sud BiH, baš kao i Ustavni sud Republike Srpske u pogledu Ustava Republike Srpske, radi sve suprotno od toga. Ali, nisam ovo napisao zbog toga, već da bih i ovim primjerom pokazao koliko je Ustavni sud BiH ovom svojom odlukom rekao da je Kristijan Šmit visoki predstavnik i da može da gazi suverenost BiH, čime je sa tog najvišeg mjesta već odgovoreno i na pitanja koja postavlja odbrana Milorada Dodika u predmetnom krivičnom postupku da li je Šmit visoki predstavnik i da li je dobio agreman za tu poziciju. Taj odgovor je protivpravan i predstavlja teško kršenje Ustava BiH od strane Ustavnog suda BiH, ali je došao sa tog najvišeg mjesta. A to je ovdje nažalost najvažnije.

Za Infomedia Balkan
Dr Milan Blagojević, ugledni univerzitetski profesor i doktor pravnih nauka, bivši član Senata Republike Srpske i pravni savjetnik srpskog člana Predsjedništva BiH, sudija Okružnog suda u Banja Luci koji je odbio da primijeni Zakon o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom Bosne i Hercegovine, koji je nametnuo visoki predstavnik u BiH, što je prvi takav slučaj u BiH pravosuđu.

Foto naslovna: Privatna arhiva/Infomedia Balkan/Milan Blagojević
Izvor: Infomedia Balkan

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter