Doktorka za rak tvrdi da ova 2 faktora igraju ključnu ulogu u nastanku tumora: Evo šta redovno viđa..

Doktorka za rak je objasnila zašto veruje da postoji jaka veza između vašeg mentalnog stanja i fizičkog zdravlja.

Doktorka za rak Li Erin Konili podelila je „zajedničku temu“ koju redovno viđa kod pacijenata pre postavljanja dijagnoze tumora.

Kada se naše zdravlje iznenada naruši, često postoje znaci i simptomi koji mogu da pomognu da shvatimo gde grešimo.

Odatle možemo da utvrdimo koji faktori u našem načinu života su nas učinili podložnijim bolesti - i prema rečima ove doktorke, ništa nije drugačije kada je u pitanju rak.

Dr Li Erin Koinili sa sedištem u SAD, je specijalista koji se koncentriše na „lečenje cele osobe, a ne samo na bolest“, tako da ona uvek istražuje uobičajene okidače i prati određena ponašanja.

Ona se bavi medicinom od 1986. i osnovala je Centar za novu medicinu u Irvineu u Kaliforniji 1992. godine – gde je i dalje medicinska direktorka – tako da sigurno zna ponešto.

Ona je čak napisala knjigu "Revolucija raka", koju opisuje kao „integrativni pristup lečenju (i prevenciji) raka, zasnovan na 6 revolucionarnih nalaza, sa praktičnim programom i strategijama koje su korišćene sa izuzetnim uspehom“.

Ona je tokom godina pokupila temu koja se ponovo javlja kod mnogih svojih pacijenata kojima je dijagnostikovana opaka bolest, piše Ladbible.com.

Mozak i telo su vrlo povezani

U TikTok objavi, sertifikovana praktičarka je otkrila da smatra da su mozak i telo mnogo povezaniji nego što ljudi misle, jer veruje da nečije mentalno stanje može u velikoj meri uticati na njihovo fizičko zdravlje.

„Uobičajena tema koju redovno viđam kod pacijenata je da su oni obično pretrpeli neki veoma, veoma stresan događaj", otkrila je ona u videu.

„To mogu biti ekstremni uslovi rada, može biti dete, možda roditelj, može biti razvod“, nastavila je ona.

"Ali oni su obično bili pod nekim ekstremnim stresom, za koji znamo da utiče na celu osovinu hipotalamus-hipofiza i proizvodnju kortizola. A ekstremna proizvodnja kortizola doprinosi načinu na koji rak raste."

Osa hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda (HPA) je komunikacioni sistem između tri organa - hipotalamusa mozga, hipofize i nadbubrežnih žlezda koje se nalaze na vrhu bubrega.

Previše kortizola povećava rizik od zdravstvenih problema

Stres aktivira HPA osu - i ako je to zbog situacije koja je van vaše kontrole ili traumatične, to će rezultirati višim od normalnog nivoa dnevnog oslobađanja kortizola.

A kada ste pod stresom duže vreme, to u suštini znači da se vaša borba nikada ne prekida, što je loša vest jer istraživanje je pokazalo da previše kortizola može zaista da upropasti vaše telo.

Može da poveća rizik od zdravstvenih problema kao što su bolesti srca, problemi sa plućima, gojaznost, anksioznost, depresija i još mnogo toga, kao i da izazove kožne bolesti povezane sa stresom zbog hiperaktivnosti hormona HPA ose u mozgu.

Ako se vaš HPA rutinski aktivira, to može da poremeti vaš imuni sistem i da utiče na njegovu sposobnost da uništi štetne ćelije - uključujući i one kancerozne.

Pored toga, ako se redovno osećate pod stresom i posle toga imate preopterećenje kortizolom, to može da izazove hroničnu upalu, koja takođe može da ošteti vaše ćelije i način na koji one rade.

Prema dr Koneli, ova dva faktora „igraju ključnu ulogu u nastanku raka, metastazama i povećavaju rizik od recidiva”.

„Višak ovih hormona može biti direktno kancerogen tako što potiskuje imunološku funkciju, promoviše upalu i inhibira normalnu funkciju ćelija. Lečenje i ublažavanje stresa treba da bude glavni prioritet u lečenju raka", rekla je ona.

"Hormoni stresa, kao što su kortizol i adrenalin, povećavaju se kao odgovor na uočene stresore. Oni igraju ulogu u odgovoru 'bori se ili beži' i pomažu u mobilizaciji energetskih rezervi, povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak i izoštravaju fokus kako bi se nosili sa neposrednim pretnjama. “, rekla je specijalistkinja za rak.

„Hormoni stresa su apsolutno neophodni jer omogućavaju telu da efikasno reaguje na stresne situacije i osigurava naš opstanak.

Prevencija raka

Ona je savetovala ljude da provode vreme na suncu, da se trude da ishranom unose sve potrebne hranljive materije i vitamine, da dovoljno spavaju, ograniče izloženost toksinima i često šetaju da bi se opustili.

Stručnjaci su podeljeni oko toga koliko stres povećava rizik od raka i da li je direktan uzrok.

Iako profesorka Melani Flint, koja je specijalizovana za istraživanje veze između stresa i raka na Univerzitetu u Brajtonu, smatra da definitivno postoji veza.

Ona trenutno istražuje kako stres ponašanja utiče na početak raka, progresiju i odgovore na lečenje lekovima nakon što je dokazala da DNK može biti oštećena kao rezultat stresa, što dovodi do transformacije ćelija.

Međutim, s druge strane, Cancer Research kaže da stres „ne povećava direktno rizik od raka“.

"Ali nekim ljudima može biti teže da ostanu zdravi tokom stresnih vremena, što može da dovede do povećanog rizika od raka", dodaje.

"Najkvalitetnije studije su pratile mnoge ljude nekoliko godina. Nisu pronašle dokaze da oni koji su pod većim stresom imaju veću verovatnoću da obole od raka. Neki ljudi se pitaju da li stres izaziva rak dojke."

"Ali sveukupno, dokazi za ovo su bili loši. I velika studija od preko 100.000 žena u Velikoj Britaniji 2016. godine nije pokazala konzistentne dokaze između stresa i raka dojke."

Piše: Aleksandra Isailović
Foto naslovna: @Connealymd/TikTok/Screenshot/Dr Li Erin Konili
Video: tiktok.com
Izvor: ladbible.com/zena.blic.rs