-Cijenu nedjelovanja vlasti u BiH platiće građani - BiH će biti u ogromnom problemu zbog odgađanja...-

-Cijenu nedjelovanja vlasti u BiH platiće građani - BiH će biti u ogromnom problemu zbog odgađanja...-

Planeta krupnim koracima ide ka potpunoj dekarbonizaciji i odustajanju od fosilnih goriva. U Evropi se gase Termoelektrane na ugalj i u najavi je prelazak na čiste oblike energije. Bosna i Hercegovina je do sada potpisala svaki dokument koji joj je stavljen na sto ali malo od toga je ispunjeno. Ekonomista Damir Miljević je neko ko se u posljednjih nekoliko godina temeljno bavi procesima u energetskoj tranziciji. On upozorava da će se Bosna i Hercegovina, zbog nerada njenih isntitucija i nepripremanja na odustajanje od prljave energije suočiti sa ogromnim posljedicama. Najviše će da ispaštaju građani BIH. Miljević, u razgovoru za Gerila info, tvrdi da će tržište Bosnu i Hercegovinu jednostavno natjerati da odustane od uglja i prljave energije ali da to neće biti dobro jer period do potpunog odustajanja od uglja u Evropi neće biti pravilno iskorišten za bezazlen prelaz. O problemu koji sa sobom donosi energetska tranzicija u Bosni i Hercegovini ne priča gotovo niko a to je pitanje koje je trenutno jedno od najvažnijih i klimatskih ali i ekonomskih pitanja u cijelom svijetu. Vlasti u BiH taj problem ignorišu i ostavljaju ga narednim generacijama jer jednostavno o tome nije politički popularno govoriti. Niko ne želi da preuzme odgovornost zbog čega će BiH i njeni građani za desetak godina da imaju ogromne probleme.

Ukratko, za desetak godina svi proizvodi u BiH bi, zbog nepraćenja procesa dekarbonizacije, mogli drastično da poskupe. Poskupiće život jer država neće moći da izvozi električnu energiju proizvedenu iz prljavih izvora, samim tim poskupiće lektrična energija za domaće potrebe. Poskupiće uvoz robe u BiH jer će kamioni na stranim tablicama izbjegavati BiH zbog nemogućnosti točenja goriva od “čiste energije”.

Šta čeka BiH u narednih deset, dvadeset godina? Postoji nekoliko sumornih prognoza a kada je u pitanju dekarbonizacija.

Ono što Bosnu i Hercegovinu očekuje u narednih desetak godina, ovaj period do 2030. je presudan period za borbu protiv klimatskih promjena i dekarbonizaciju odnosno izlazak iz uglja, jeste dosta teško vrijeme iz dva razloga. Jedan razlog je kada se pogleda energetski bilans BiH, 82 odsto sve energije koju trošimo, ne samo električne, je iz fosilnih goriva. To pokazuje da smo jako zavisni od toga. Drugi faktor koji je jeko bitan je taj da smo se mi prije petnaest godina pridružili Energetskoj zajednici sa ciljem da se naš energetski sistem prilagodi evropskom a na tom putu nismo daleko stigli. Ni pedeset odsto onoga što smo trebali da uradimo mi nismo uradili. S obzirom da se u svijetu strahovitom brzinom odvijaju stvari kada je u pitanju energetska tranzijcija i u tome učestvuju svi, od Kine i Amereike preko Evrope koja je danas lider tih promjena. Tempo kojim mi idemo nije zadovoljavajući i dešavaće se ono što smo mi već nekoliko puta iskusili u BIH. To je da ne shvatajući ozbiljnost energetske tranzicije mi prođemo daleko gore nego što smo mogli da prođemo.

Zašto je bitna ta energetska tranzicija? Zašto svijet ide u dekarbonizaciju?

Svijet ide iz dva razloga. Jedan, zvanični razlog zašto se ide u dekarbonizaciju jeste klima i klimatske promjene. Mislim da danas više nikome ne treba objašnjavati šta se dešava s obzirom na ove toplotne udare koje imamo i mi ovdje u Evropi. I to je jedan od razloga, smanjenje CO2 u atmosferi odnosno ispuštanja CO2. Drugi razlog, jednako bitan, možda čak i važniji jeste što se ušlo u novu industrijsku revoluciju. Ta nova industrijska revolucija zasnovana je na obnovljivim izvorima energije, na internetu i na e-mobilnosti. Na transportu koji će biti većinom na čistu električnu energiju i na zeleni vodonik koji je dobijen na osnovu električne energije iz obnovljivih izvora.

Šta je problem u BiH? Zašto ne možemo preći na čiste izvore električne energije? Šta je tu toliko komplikovano? Ovako laički ne izgleda mnogo komplikovano bar u BiH iskoristiti prirodne potencijale za vjetroelektrane, solarnu energiju, hidroelektrane…Ko koči proces? Istovremeno vidimo da imamo najave novih ulaganja u TE na ugalj…

Što se tiče BiH i gdje mi zapinjemo, mi prvo zapinjemo u tome da ove stvari o kojima mi danas pričamo nisu dovoljno poznato čak ni donosiocima odluka. Ja sam imao priliku da nedavno razgovaram sa parlamentarcima sa sva tri nivoa, i NSRS i Parlamenta FBiH i Parlamenta BiH. Ljudi su bili frapirani time šta se u stvari u svijetu dešava. Neznanje i nepoznavanje materije je jedan od razloga. Drugi razlog je jako veliki otpor. Imate zauzete pozicije kakve jesu već pedeset godina. Govorim o uglju. Imate 17000 radnika koji rade u tom sektoru, u TE i rudnicima i politički posmatrano to je gorak zalogaj da neko kaže mi ćemo za deset ili petnaest godina ukinuti tu proizvodnju. Tako da to su neka dva osnovna faktora koji utiču na već dramatično zaostajanje BiH u odnosu na sve druge.

Foto: Gerila.info/Damir Miljević

Zašto se toliko brani proizvodnja na uglaj u BIH a sve TE osim jedne privatne posluju sa gubitkom?

To je moguće jer se u BIH vodi tzv. socijalna politika kada je u pitanju električna energija. Mi sa jedne strane imamo subvencionisanje rudnika i termoelektrana u bIH. S druge strane imamo subvencionisanje potrošača kroz jako nisku cijenu električne energije. Mi nemamo najjeftiniju električnu energiju na Balkanu ali tu smo negdje i ona je jeako daleko od tržišne cijene. I imamo tzv. međusektorsko subvencionisanje gdje je cijena električne energije daleko veća za privredu nego za domaćinstva. I onda u takvom kontekstu okolnosti sve TE pored poznatih razloga da su politički vođene, da imaju prevelik broj radnika, da je niska produktivnost zbog toga itd…Sve to utiče da je proizvodnja električne cijene iz uglja pri ovim cijenama apsolutno nekonkuretna. Sa druge strane kako je cijena električne energije iz Sunca i vjetra sve jeftinija, sad je već daleko ispod cijene koštanja iz TE mi u budućnosti ne možemo očekivati da će cijena iz uglja da bude konkurentna na tržištu. Tu dolazimo u situaciju gdje su u suštini makaze. Imate dva izbora, jedan je da znatno povećate cijenu električne energije domaćinstvima i privredi što nije politički popularno a sa druge strane ako ovako nastavite za deset godina neće biti ni rudnika ni TE a ni električne energije, ovaj put zbog tržišnih uslova.

Šta se dešava ukoliko BiH ne isprati EU. Sad slijedi nekoliko bitnih sastanaka na nivou Evrope koji će nam reći u kom pravcu se ide u nerednim godinama…

Što se tiče Bosne i Hercegovine Bosna i Hercegovina kao država sve potpisuje. Mi smo sve potpisali što je stavljeno na sto. Posljednje što smo potpisali jeste Sofijska deklaracija u kojoj smo se obavezali da ćemo dekarbonizirati BIH do 2050. godine. Međutim kao i sa svim međunarodnim obavezama BiH još ne pada na pamet da se ozbiljno pozabavi svojim obavezama. Ono što ćemo u narednom periodu imati jeste da će međunarodni faktor pristiskati da ispunajavamo obaveze koje smo preuzeli a tržišni faktor će dovesti do toga da će se dekarbonizacija desiti bez obzira šta mi mislili o tome. Evo jedan primjer: U transportu roba se prelazi na zeleni vodonik, kamioni i šleperi će voziti na zeleni vodonik za deset godina. Možete li da zamislite situaciju u kojoj kamion iz Njemačke treba da preveze robu u BIH a nema gdje da se napuni zelenim vodonikom? Znači, roba će prestati da stiže. Situacija je dovoljno dramatična da bi se trebalo zabrinuti oko toga. Nas niko neće na silu tjerati da nešto radimo ali s obzirom da je cijeli svijet u tranziciji ekonomija će nas na to natjerati milom ili silom. Što nije dobro jer ako vi ne vodite proces u svojoj zemlji već pustite da se stvari dese onda ćete se zabavljati sa posljedicama koje mogu biti baš kobne.

Ima li naznaka da oni koji trebaju to da shvate da će to da shvate na vrijeme? Šta Vam kažu parlamentarci?

Što se tiče parlamentaraca njihov problem je u tome što oni nisu dovoljno upućeni u materiju. Iz dva razloga. Energetika je rijetko na dnevnom redu parlamenata u BiH jer se smatra da je to stvar Vlada i Elektroprivreda. Ona je na tapetu samo kada je u pitanju veliki problem, štrajk rudara i slično. Drugi razlog je taj što svaki bitan strateški dokument, kao što je Nacionalni klimatski energetski plan, Nacionalni doprinos BiH ostvarivanju ciljeva iz Pariza oko klime i tako dalje, završava na Vladama i ne ide na parlamente bar na raspravu, ne mora na usvajanje, da ljudi bar budu informisani u kojem pravcu se planira da ide BiH. To je veliki i ozbiljan problem, zakonodavna vlast ne učestvuje u tranziciji osim što usvaja zakone koji joj se stave na sto.

Izvor: gerila.info

Pratite portal Infomedia Balkan i na društvenim mrežama: Fejsbuk i Tviter