Borislav Radovanović: Nepremostiv sukob Lukača i Kostreševića

Borislav Radovanović: Nepremostiv sukob Lukača i Kostreševića

Ćulumov neuspješan pokušaj "spajanja" ministra i direktora policije Republike Srpske.

Darko Ćulum, direktor Agencije za istrage i zaštitu BiH, pokušao je na perfidan način "spojiti nespojivo" - ministra Dragana Lukača i novoimenovanog direktora policije Sinišu Kostreševića. Za isti dan, 21. avgust, u sjedištu MUP-a, zatražio je sastanak sa ministrom i direktorom povodom tekuće saradnje ove dvije policijske agencije, perfidno računajući da će takvim povodom "spojiti" Lukača i Kostreševića. No, održana su dva odvojena sastanka, čime je Kostrešević još jednom demonstrirao svoj otklon prema ministru ili moć koja proizilazi iz njegove funkcije.

Još od kandidature Siniše Kostreševića na poziciju Direktora policije Republike Srpske javnost intrigira njegova komunikacija sa ministrom Lukačem, posebno u kontekstu njihove međusobne netrpeljivosti. I doista, od Kostreševićevog imenovanja nema naznaka nekakve saradnje, pa čak ni oko esencijalnih pitanja.

Ovakvim izborom direktora policije u problemu se našao ministar Lukač, a posebno sa pozicije kontinuiteta suverene vladavine nad policijom kakvu je imao za mandata Darka Ćuluma. U nastojanju prikrivanja problema Lukač je hitno protežirao dva gostovanja na podaničkim medijima, ATV i RTRS, no ubrzo je odustao od sličnih jeftinih spinova.

Na drugoj strani Kostrešević nema potrebu za performansima i "demonstracijama moći" pored ovlaštenja kakva mu je dodijelio zakonodavac. Rukovođenje policijom i odgovornost za zakonitost i pravilnost u radu policijskih službenika u striktnoj je nadležnosti direktora policije, pa sve do toga da policijski rukovodioci i službenici sa ministrom smiju komunicirati samo preko direktora. 

Znači, bez obzira što su imenovani od strane ministra (pravna anomalija) načelnici policijskih uprava (ključni nosioci policijskih aktivnosti) sa ministrom mogu komunicirati samo po odobrenju ili uz znanje direktora. Nema on potrebu isticati kako na pojedine nakaradne prakse iz vremena Ćulumovog mandata policajci mogu odreda zaboraviti, odnosno dovoljno je iskusan po pitanju nametanja autoriteta. Govorim o autoritetu zasnovanom na zakonu.

Dakle, Kostrešević se bavi poslovima u njegovoj nadležnosti, a šta radi ministar zanima ga koliko i "lanjski snijeg". Do kraja mandata može sa Lukačem komunicirati pismeno i to dominantno preko nadležnih službi (računovodstvo, materijalno-tehničke potrebe...). Po pitanju kriminaliteta, onoga šta sve najviše zanima, policija po Zakonu o krivičnom postupku komunicira sa tužilaštvom i sudovima o stvarima kakve su za civile službena tajna. Time i za ministra kao civila, kom je čak zabranjeno uplitanje u konkretne krivične predmete. Određene svima znane sistemske nakaradnosti jednostavno su postale prošlost.

Očekivano, Lukaču ne odgovara potpuna eliminacija iz operativnog djelovanja policije, odnosno njegovog uticaja na rad policije, ali još nije našao načina da na tom planu nešto promijeni. Zato možemo osnovano pretpostaviti da je još jednom pokušao iskoristiti svog "korisnog idiota" Ćuluma u cilju da kroz formalne sastanke pokuša uspostaviti komunikaciju sa Kostreševićem.

Elem, plan je očigledno propao, odnosno Kostrešević je Ćumuma primio na odvojenom sastanku. Bez Lukača! Vidimo to i sa postavljenih (podnaslovnih) fotografija i iz saopštenja MUP-a. U tom smislu zaista je intrigantno o čemu je Ćulum tačno razgovarao sa Lukačem. 

U saopštenju navode kako je dogovorena "intenzivna saradnja" na planu suzbijanja krijumčarenja migranata, svih vidova organizovanig kriminala i teških ubistava. Opet, Ćumum ministru kao civilu nije smio odavati podatke iz krivičnih predmeta i operativnih dejstava policije. Direktori policije (Ćulum i Kostrešević) sa statusom službenih lica policije mogu razmjenjivati informacije takve prirode, a Lukač je taj status izgubio davne 2006. godine. Mnogo prije autora teksta.

Neka Ćulum i Lukač objasne javnosti šta su njih dvojica mogli konkretno dogovoriti, a da pritom Ćulum ne prekrši zakonske obaveze. Stvari koje je na odvojenom sastanku dogovorio sa Kostreševićem mogu se podvesti pod tajne podatke i sa te strane dovoljno je i ono izrečeno u saopštenju. 

Hajde da u konačnici ispoljimo malo cinizma. Recimo tako da Kostrešević nije sa Ćulumom održao odvojeni sastanak zbog animoziteta prema Lukaču, nego kako bi direktori mogli maksimalno se fokusirati na planiranja zajedničkog dejstava ove dvije policijske agencije, a bez ograničenja u vidu zaštite tajnih podataka od civila poput Lukača. Njegov posao je da sprovodi zakon i on to čini na pravilan i odgovoran način, pa i u odnosu na ministra.

Ili je, ipak, na njemu svojstven način Lukaču demonstrirao da on nije njegov potčinjeni, a još manje "ikebana" poput Ćuluma, nego autentični nosilac ovlaštenja utvrđenih zakonom. Primjera radi: ko će biti uhapšen u Republici Srpskoj odlučuje Kostrešević, a Lukač o tome može znati koliko pročita iz zvaničnog saopštenja (kao i svi mi ostali). Ili iz potvrde o lišenju slobode - kada na njega dođe na red.

Piše: Borislav Radovanović
Izvor: https://radovanovicborislav.blogspot.com/

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks