Borislav Radovanović - Momo Mandić otvorenim pismom demolirao Tomu Kovača

Borislav Radovanović - Momo Mandić otvorenim pismom demolirao Tomu Kovača

Momo Mandić otvorenim pismom demolirao Tomu Kovača - " Nikad nisi bio ministar policije, osim u svojim snovima". "Bezkurpulozno si lagao i prljao ime srpske ikone, generala Ratka Mladića. Govorio si da je alkoholičar, da si vadio pištolj na njega... Nikad nisi bio najbolji policajac, ni u mesnoj zajednici...  Nikada nisi bio ministar policije, osim u svojim snovima... ostao na nivou malog lokalnog policajca..." samo su neki od navoda Momčila Mandića u otvorenom pismu lažnom "ratnom komandantu policije" Tomi Kovaču, čiji sadržaj i fotografije objavljujem. Doznajte i kako je Krajišnik štitio Dodika od batina, kako se Tomo Kovač "školovao u avionu", te druga raskrinkavanja njegovih laži i hvalisanja.

Otvoreno pismo bivšeg Ministra pravde Republike Srpske, Momčiča Mome Mandića, upućeno samoprozvanom ministru policije Tomi Kovaču objavljujem preuzeto sa fotografija koje su mi dostavljene i kakve postavljam ispod teksta. Sadržaj je prekucan bez korekcija.

MOMČILO MANDIĆ

Ul. Kraljevića Marka br. 9 , BEOGRAD

OTVORENO PISMO TOMI KOVAČU

TOMBA!

Već dugo vremena slušam, gledam i čitam tvoje laži i nipodništavanje ratnih vođa srpskog naroda u BIH. Prešao si crvenu liniju u svom hvalisanju, bez osnova za ratne zasluge koje si isticao tokom svojih javnih nastupa i „pisama“. Trebalo bi mi dugo vremena i dosta papira da ih sve navedem, ali ću ipak navesti neke:

1)      Nikada nisi bio ministar policije, osim u svojim snovima. Ne postoji mandatar, niti predsjednik Vlade, koji te je predložio za Ministra, niti je ikad održana Skupština koja te imenovala za istog. 

2)      Izmislio si „ratnog komandanta policije“. Ratnim dejstvima uvek se policija stavila pod komandu vojske, što je regulisano Ustavom i Zakonom o Vladi, policiji i vojsci. Ako su postojali „ratni komandanti policije“, to su mogli biti ili ministri ili komandanti specijalnih jedinica ( Karišik, Sarić, Borovčanin i dr.)

3)      Bezkurpulozno si lagao i prljao ime srpske ikone, generala Ratka Mladića. Govorio si da je alkoholičar, da si vadio pištolj na njega i sl. gluposti, a sve zbog toga što te je mrškao od sebe, jer je smatrao da nisi dostojan uniforme koju si nosio.

4)      Slagao si, da si došao na konju Šarinu, po pozivu srpskog naroda iz Ilidže. Ja sam te postavio za komandira, nakon tvog upornog moljakanja i intervencije Mome Krajišnika, a mimo volje profesora Maksimovića i Velibora Ostojića. U Aferi „Foča trans“, istakao si se u tuči srpskog naroda, zbog čega si nagrađivan, ali su ti fočanski Srbi to zamerili. Dobro si ih tukao.

5)      Nikad nisi bio najbolji policajac, ni u mesnoj zajednici, u novom gradu u Sarajevu, a ne šire. Naime, iz redova UDBE, državne bezbednosti, kada si završio vikendicu Dušku Zgornjaninu u Hadžićima, dobio si radno mesto komandira, u Novom gradu u Sarajevu, pa prema tome nisi bio nikad policajac u operativi. Ta tvoja izmišljotina, o „najboljem policajcu“, je smješna, izaziva negodovanje ostalih policajaca i ljudi tog vremena.

6)      Mićo Stanišić, prvi Ministar srpske policije, haški sužanj, u svojoj knjizi o stvaranju srpske policije, niti jednom te nije spomenuo. Ne da te sačuva od optužnice i Suda, već što smatra da nisi ništa doprineo u radu i afirmaciji srpske policije u BIH. On brzo dolazi u Beograd i iznijeće istinu, između ostalog i o tebi, što je nagovjestio njegov sin Bato, u svom javnom istupu pre izvjesnog vremena. Poslao ti je poruku da ne uzimaš njegovu ulogu u stvarnaju srpske policije, a kako on reče, ti si ostao na nivou malog lokalnog policajca.

7)      Lagao si da si učestvovao u mnogim dogadjajima u ratu, važnim za Republiku Srpsku, ali si svojim istupom napisao sebi dobru optužnicu za ratne zločine u Ilidži i genocid u Srebrenici, hvaleći se neosnovano o tvojim snovidjejima i činjenici da te nisu slušali, kako ti reče, ni Radovan, ni Ratko.

Mnogi policajci, od generala pa do pozornika se pitaju da li su oni učestvovali u ratu i odbrani srpskog naroda, već si to ti uglavnom radio.

Govoreći vrlo ružno o političkom i vojnom rukovodstvu Republike Srpske, u ratnom i posleratnom, prosipaš se „hugom“ po glavi, jer si ti bio deo tog eštablimenta (makar i mali). Time si činio i činiš srtenim one koji mrze Republiku Srpsku, i ne vole srpski narod. Počeo si da čak i fizički ličiš na Biljanu Plavšić, epskog Vuka Brankovića.

Ne birajući ono što govoriš, ponižavajući sebe a i druge, govoriš da je Momo Krajišnik nepismen i lažov. To govoriš čoveku koji je predratni magistar ekonomije, predratnom direktoru „Tatu“ iz Sarajeva, koji je bio na tom mestu bez članstva u Savezu komunista.

Za razliku od njega, ti „pismeni“ Tomo, završio si trogodišnju srednju školu i fakultet bezbednosti u Skoplju, kod Vasila Turpukovskog, prvi privatni fakultet u Jugoslaviji.

Svi policajci iz Sarajeva, koji nisu mogli završiti redovne fakultete u Sarajevu, išli su kod Turpukovskog u Skoplje. Znaš da smo vam se izrugivali, pošto vam je najteže bilo otići u Skoplje, pa ste u avionu spremali po 5-6 ispita.

Takođe, nisi se sjetio skupštine na Jahorini, kada je protivno volji Srbije, Jugoslavije, Grčke, Evropske zajednice i svih drugih veličina, Momo Krajišnik uprkos potpisu predsednika Srpske, odbio Vens-Ovenov plan, pa tako spasio Republiku Srpsku. On je ubijedio srpske poslanike da glasaju protiv već usvojenog plana, iako su na skupštini bili i Micotakis, Slobodan Milošević, Dobrica Ćosić, Radoman Božović, Jovica Stanišić, Milorad Vučelić, general Momčilo Perišić i dr.

Za Sarajevo se u Dejtonu nije pitao Momčilo Krajišnik, čak ni Slobodan Milošević, a tebi su baš Hadžići ostali u srcu, pa si napravio velelepnu kuću u Beogradu, kupio ogromno imanje na severu Vojvodine, otvorio pekare u Crnoj Gori i RS, mlinove itd. 

I neka si, bolje ti nego neki dezerter. 

To što braniš Milorada Dodika, pa ga onda napadaš, je čist populizam. Pa ti si hteo da ga hapsiš ali te u tome spriječio baš taj „lažov i nepismeni“, Momo Krajišnik, koji nije dozvolio da se njegov i jedan poslanik zatvara u ratu. Bio si ljut „ko ris“.

Spočitavaš Momi i Miloradu saradnju sa Izetbegovićima. To je nepošteno, sramotno. Ti si bio mali komandir u maloj stanici milicije, kada su Srbi napravili Skupštinu, doneli Ustav, odgovarajuće zakone i kada smo se mi istrgli iz zagraljaja Unitarne BIH, gde je dominirao jedan narod, odnosno kada smo se istrgli iz zagrljaja aždaje. Ti, Tomba, popuješ Miloradu kako da brani interese RS i sijediš u Beogradu već 25 godina, u svojoj vili pa kao „stručnjak i vizionar“, upućuješ kritike onima koji žive u RS i bore se za njen opstanak.

Da ne beše tih ljudi koje ogovaraš, ne bi bilo RS, već bi Srbi imali 5 okruga, ne bi bilo ni Vlade srpske, ni predsednika, ni ministra, pa kome bi ti, Tomba, upućivao kritike i delio savjete... (redak nije vidljiv, op. a.)

Moj ti je savjet da spremaš odbranu od optužnice koja je stupila na pravnu snagu, za ratni zločin u Ilidži i genocid u Srebrenice, da ne napadaš zamenika tužioca Vladu Simovića, mladića koji samo radi svoj posao. Molim te, ne zavađaj narod u RS, ne dijeli ljude na dobre i loše, ne huškaj ljude jedne na druge i slične gluposti.

Momčilo Mandić (potpis)

Pripremio: Borislav Radovanović

Izvor: https://radovanovicborislav.blogspot.com/

Pratite Infomedia Balkan i na facebook-u:
https://www.facebook.com/infomediabalkan/?ref=bookmarks