Trećinu žrtava trgovine ljudima čine deca
Deca predstavljaju gotovo trećinu ukupnog broja žrtava trafikinga u svetu - prema izveštaju koji je danas objavila Kancelarija UN za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).
Prema Globalnom izveštaju o trafikingu gotovo tri četvrtine žrtava trgovine ljudima su žene i devojčice, a muškarci i dečaci s kojima se trguje koriste se uglavnom za prisilni rad, kao vojnici ili robovi.
Izvršni direktor UNODC-a Juri Fedotov rekao je predstavljajući izveštaj da "trafiking za seksualno iskorišćavanje i prisilni rad ostaju najčešći primećeni oblici" ali da se žrtve takodje koriste u prošnji, za prisilne ili lažne brakove, za proizvodnju pornografije.
Generalna skupština UN zatražila je izveštaj da bi se pripremila za procenu globalnog akcionog plana Ujedinjenih nacija za borbu protiv trgovine ljudima iduće godine.
U izveštaju se navodi da dok se trguje ženama i devojčicama za brakove i seksualno ropstvo, muškarci i dečaci se obično eksploatišu za prisilan rad u rudarstvu, kao nosači, vojnici ili robovi.
Dok deca predstavljaju 28 odsto žrtava trafikinga širom sveta, u oblastima kao što su Podsaharska Afrika, Centralna Amerika i Karibi deca predstavljaju izmedju 62 i 64 odsto žrtava.
Fedotov je ukazao na vezu izmedju oružanih grupa i trgovine ljudima i rekao da se oružane grupe često bave trafikingom na teritorijama gde deluju, prisiljavajući žene i devojčice na brak ili seksualno ropstvo a muškarce i dečake da rade ili da se bore.
Nadja Murad, ambasadorka dobre volje UNODOC-a ispričala je svoju potresnu priču o tome kako su je držali zarobljenu teroristi Islamske države koji su je oteli zajedno sa hiljadama žena iz zajednice Jazida u Iraku.
U ovogodišnjem izveštaju uključeno je i tematsko poglavlje o vezama izmedju trgovine ljudima, migracija i sukoba.
"Ljudi koji beže od rata i progona posebno su podložni da postanu žrtve trafikinga", rekao je Fedotov i dodao da njihova teška situacija može da ih dovede do toga do donose opasne odluke o migracijama. On je ukazao da nagli porast sirijskih žrtava u trgovini ljudima od kada je počeo tamošnji sukob daje jedan primer kako se to dešava.
Fedotov je rekao, takodje, da je 158 zemalja, ili 88 odsto, kriminalizovalo trgovinu ljudima, što je ogromno poboljšanje u odnosu na 2003. kada su takvi zakoni postojali u samo 18 odsto zemalja.
Medjutim, kako je ukazano i u prethodnom izveštaju, i dalje je suviše niska stopa osuda, a žrtve ne dobijaju uvek zaštitu koju su države obavezne da im pruže.
Šef UNODOC-a je rekao da je jasno da je potrebno izdvojiti više sredstava da se identifikuju žrtve trafikinga i da im se pomogne, kao i da se poboljšaju odgovori krivičnog pravosudja u uočavanju, istraživanju i uspešnom procesuiranju tih slučajeva.
Izvor: BETA
