Svetska banka: Skroman rast u Evropi, na Balkanu snažan

Svetska banka procenjuje da će zemlje u regionu Evrope i centralne Azije (ECA) zabeležiti skroman rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2016. godini, dok u zemljama Zapadnog Balakan očekuje da će on biti 2,7 procenata.

Niska cena nafte i druge berzanske robe u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji, kao i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se izveštaju Svetske banke pod nazivom "Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji".

U izveštaju, predstavljenom danas u Bukureštu, dodaje se da se u regionu Evrope očekuje skroman rast u visini od 1,6 odsto, koji je nešto viši u odnosu na 1,4 procenta iz 2015, ali da će pad prihoda i potrošnje verovatno umanjiti ovaj skroman rast, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Očekuje se da se ovakav trend nastavi i u 2017. i 2018, kada se predviđa rast od 1,5, odnosno 1,8 odsto, respektivno.

Svetska banka procenjuje da će se u istočnoj Evropi i u centralnoj Aziji zadržati pozitivan rast, i to na nivou od 0,7 odsto u 2016. godini, 2,3 odsto dogodine i 2,6 odsto u 2018.

Istovremeno, očekuje se manji pad BDP-a u Evropskoj uniji, dok se na Zapadnom Balkanu predviđa rast od očekivanih 2,7 odsto ove godine, do 3,2 odsto u 2017. godini i 3,5 odsto u 2018.

"Britansko glasanje za izlazak iz EU i izbeglička kriza stavljaju na test saradnju u Evropi, dok se istočna polovina regiona još uvek bori da se prilagodi niskim cenama nafte," kaže Hans Timer, glavni ekonomsita Svetske banke za region ECA.

"Neuspeh u celom regionu da se pokrenu novi izvori rasta doprinosi porastu populizma i polarizacije, te nepoverenju u institucije", dodaje on.

Istraživanja koja su ukljužena u izveštaj pokazuju da zabrinutost zbog promena u ekonomskom okruženju i, naročito, neizvesnost zaposlenja, doprinose porastu političke polarizacije u zemljama regiona ECA. Rapidno povećanje privremenih i povremenih poslova, i promene u potražnji za stručnim profilima, podstaknute novim digitalnim tehnologijama, doprinose povećanoj zabrinutosti među ljudima u regionu i određenom pomeranju podrške dalje od sredine političkog spektra.

U odsustvu snažnog odgovora kroz odgovarajuće politike, tekuće struktorni izazovi koji usporavaju privredu u regionu prete da oslabe rast i smanjenje siromaštva na dugi rok, navodi se u izveštaju.

Da bi odgovorili na ove izazove, vlade i društva treba da daju nove perspektive

u novoj ekonomskoj eri i da ne pribegavaju rešenjima koja su davala rezultate u prošlosti pod značajno drugačijim okolnostima.

"Skroman rast koji vidimo predstavlja korak u dobrom pravcu, ali nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu oko ekonomske perspektive", smatra Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za region ECA.

"Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu da promovišu više celoživotnog učenja kako bi pomogli ljudima da nađu i zadrže posao. Takođe

mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru

zaposlenja. Ove akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast".

Druge opcije, kada su politike u pitanju, uključuju podršku preduzećima u iskorišćavanju novih izvoznih šansi koje daje konkurentnije okruženje za proizvođače, smanjenje troškova i vremena potrebnih za pokretanje novog biznisa i ulazak na nova tržišta, i smanjenje ograničenja na pomeranje zaposlenih na nove aktivnosti.

Ove akcije takođe bi osigurale da se obezbede ili održe ključne socijalne mere zaštite radnika kako bi se sprečilo urušavanje društvene kohezije, naročito kada su u pitanju osetljive grupe stanovništva, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje na potrebu za boljim istraživanjima i podacima o neravnopravnosti, uključujući i pokazatelje percepcije ljudi o promenama po pitanju neravnopravnosti. Dalji dokazi veza između potražnje za stručnim sposobnostima i promena u zadovoljstvu životom takođe bi mogli da pomognu u odabiru izmena postojećih politika, koje su neophodne za prilagođavanje važnim ekonomskim promenama i za smanjenje socijalne i političke napetosti, navodi se u izveštaju Svetske banke.

Izvor: TANJUG