Suša usijala regionalne berze struje
Suša ugrožava rad hidroelektrana, pa je potražnja struje u jugoistočnoj Evropi mnogo veća od ponude, što je usijalo regionalne berze.
Manjak je od početka godine veleprodajne cene struje u proseku uvećao do 30 odsto, a ovog meseca megavat-sat je poskupeo čak 100 odsto. Iz EPS-a i Elektromreže poručuju da i pored suše i remonta obezbeđuju dovoljno struje.
Srbija trećinu struje dobija iz hidroelektrana, ali rad većine drugih elektroprivreda na jugu Balkana zavisi od hidrološke situacije, pa zbog sušnog perioda imaju krize u snabdevanju, što je uzdrmalo i regionalno tržište energije. Veleprodajne cene struje na berzama konstantno rastu.
"Više su od deset do 15 evra u proseku nego što je bilo u istom periodu prošle godine. Dok u avgustu imamo situaciju da je cena praktično dvostruko povećana, sa 32,3 evra je otišla prosečno na 64 evra po megavat-satu", ističe Miloš Mladenović, direktor Srpske berze struje.
Iako su u toku remonti dalekovoda, srpski prenosni sistem je stabilan. Tokom leta beleže pojačan tranzit struje prema centralnoj Evropi, a posebno u našem regionu.
"Elektroprivrede koje potrošnju pokrivaju iz hidroelektrana nedostatak nadomešćuju uvozom električne energije iz okolnih sistema. Imamo dovoljno energije da u svakom trenutku odgovorimo na zahteve susednih operatora prenosnih sistema za ispomoć", kaže Aleksandar Kurćubić, izvršni direktor za upravljanje i tržište u EMS-u.
Struju najviše uvoze Italija, Makedonija, Crna Gora i Albanija.
"Imamo situaciju gde, po nekim podacima, Albanija uvozi za čak 80 odsto potreba. Tako da i neki prirodni tok energije je praktično sa severa ka jugu", navodi Mladenović.
Dotoci vode na Đerdapu i Drini su drastično smanjeni, pa u EPS-u kažu da proizvodnju struje obezbeđuju zahvaljujući većim količinama uglja u "Kolubari" i "Kostolcu".
"Mi uspevamo da zadovoljimo sve potrebe potrošača u Srbiji. Imamo i količinu energije koju možemo da plasiramo na slobodno tržište. Raspodela proizvodnje je takva da u ovom sušnom periodu hidroelektrane ipak manje proizvode nego prošle godine. Sva ta razlika u proizvodnji se nadoknađuje iz termoelektrana", napominje Savo Bezmarević, izvršni direktor za proizvodnju energije u EPS-u.
Termoelektrane Srbiji obezbeđuju 70 odsto struje, pa je najvažnije da se na vreme obezbede zalihe uglja potrebne za nesmetan rad termoblokova tokom zime.
Izvor: RTS
