Slobodan Milić: Kolonijalna svest
Englezima je izgleda dobrodošlo terorističko ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj. Terorista je niko drugi, zamislite, do otelotvoreni Gavrilo Princip. To se izgovara u ime naroda koji je pobio milione drugih naroda po svetu radi otimačine i pljačke. Narod koji je opljačkao sve od zlatne kašike za kafu do dijamanata kojim se krasi njihova kraljica, sinonim za kolonijalizam i pljačku. To su potomci ljudi koji su ubijali za amforu ulja, vina, začina ili komad zlata.
Ko ima kolonijalnu svest ne može imati drugačiju svest o drugom čoveku, o svojem bližnjem.
Sve isto je, bliži ili dalji, kada treba da se opljačka i pretvori u roba, može i robu. Jagma za bogatstvom nema ni dušu ni srce.
Da podsetim današnji kolonijalni um šta je o njemu pisao Montenj u 16. veku: „Osim oružja, naša je glavna snaga ležala u našem NEPOŠTENjU, našoj LICEMERNOSTI… Ko je ikada stavio tako visoko vrednost trgovine i lihvarenja.“
Montenj je ovo, rekosmo pisao u 16. veku. Danas teče dvadeset prvi i ove reči zvuče tragično, kao da su izgovorene juče.
No vratimo se opet Gavrilu Principu. Kao da Zapad bira svece, na Nikoljdan, bizarno, primitivno, ogavno, uporediše levičara i borca za slobodu, protiv kolinijalnog i polufeudalnog sistema, sa atentatorom na ruskog ambasadora.
Nadali su se, a to znači da su oni pripremili atentat, da će Putin odmah, bez razmišljanja poslati rakete na Tursku,
Iz ovoga se vidi da još ne znaju ili ne žele, ko je Vladimir Vladimirovič Putin.
Putin ne želi da bude rob.
Danas, svakome iole svesnom izgledaju kao jadovi.
Moram ovde da citiram jednog Francuza. La Boezis kaže: “ A čovek po prirodi nije rob, on to postaje prisilom, a ostaje iz navike koju održava čitav sistem prevara, a naročito religija“.
Svedoci smo, da kolonijalni um nikada nije bio ovako probuđen i uvek spreman za borbu kao u zadnjih pola veka. To je nezamislivo i neverovatno koliko je izvršeno pučeva, državnih udara, obojenih revolucija, arapskih proleća. Atomskih udara i vojnih intervencija bilo je bezbroj.
Kolonijalni um ne trpi borbu za slobodu, slobodnu i nezavisnu zemlju, a krvnički mrze slobodarski duh svih naroda, posebno Srba i Rusa.
Napadi na Gavrila Principa nisu usmereni samo od političara već i od istoričara. Kako i ne bi kad je Gavrilo digao prvi ruku na kolonizatora i okupatora. Uostalom, šta je Ferdinand tražio u Sarajevu, osim metka. Tražio je đavola i našao ga je. Gospodo, kolonijalnog uma, upamtite da Princip nije samo srpski nacionalni heroj, on je i češki i poljski. Svih Slovena i onih naroda kojima je sloboda najpreča stvar. Jedino Hrvati žele da su robovi.
Princip nije hteo da bude rob.
Gandi nije hteo da bude rob.
Kastro nije hteo da bude rob.
Samo današnji Novocrnogorci žele da budu robovi.
Na primeru Srba i Kubanaca može da se vidi koliko je jak slobodarski gen, koliko košta i koliko se ceni sloboda.
Kastro je u srcu velike Amerike izvojevao veličanstvenu slobodu i održao je.
Srbi su bacili na kolena Tursku i Austriju. Herojski su ustali protiv Hitlerove Nemačke, najjače ratne mašinerije.
Ako smo u nečemu istrajni i prvi među narodima to je borba za slobodu. Uvek se setim, kad je reč o slobodi, a Njegoševo delo je „borba neprestana“ za slobodu, njegovih svetih stihova:
„Vuk na ovcu svoje pravo ima,
Ka tiranin na slaba čoveka,
ali ide grom iz vedra neba za izdajnika i za sluge,
Al tirjanstvu stati nogom za vrat
Devesti ga poznaniju prava,
To je ljudska dužnost najsvetija.
Gospodo kolonijalnog uma i svesti, dobro bi bilo da se malo vratite Šekspiru, da ulijete malo sveže vode u tu vašu baru.
Na kraju, jedino sa kim Gavrila možete da uparite je vaš miljenik, Vladimir Putin. Doduše, Putin je živ i još nije zapucao. Zato bežite od njegovih granica što dalje.
Za Info Media Balkan piše, Slobodan Milić
