Predstavljena digitalizovana građa SANU
Digitalizovana građa "Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914" Srpske akademije nauke i umetnosti predstavljena je danas u Svečanoj sali Palate SANU.
Predsednik SANU akademik Vladimir Kostić ukazao je na značaj digitalizacije, primetivši da nas iskustvo podseća na brojne izgubljene ili uništene pisane dokumente naše istorije, koji "činom nestajanja otvaraju prostor tumačenjima, poluistinama, istorijskim konfabulacijama, pa i tendencioznim falsifikatima".
"Ništa nas pred sudom istorije neće preciznije braniti od sačuvanih dokumenata. Zato i nameravmo da plod ovog projekta učinimo javnim i da u bliskoj budćnosti najvažnije delove vezane za Prvi svetski rat prevedemo na engleski jezik, digitalizujemo i takođe učinimo javnim", rekao je on.
Zbirka "Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903 - 1914", čija je digitalizacija poverena Matematičkom institutu SANU, predstavlja kolekciju arhivske građe koja je u izdanju Odeljenja istorijskih nauka SANU sukcesivno objavljivana u prethodnih 35 godina.
Podeljena je u sedam knjiga sa 25 svezaka i obuhvata 42 toma sa oko 30.000 strana, a na njoj su, pored ostalih, radili Ljiljana Aleksić-Pejković, Života Anić, Mihailo Vojvodić, Vladimir Dedijer, Vasilije Krestić, Dušan Lukač, Andrija Radenić, Radovan Samardžić, Kliment Džambazovski, Vasa Čubrilović.
Jedan od rukovodilaca projekta prikupljanja i sređivana građe akademik Vasilije Krestić rekao je da je rad na ostvarivanju tog zadatka trajao punih 50 godina - započet je 1964. i završen 2014. godine i da su na njemu radile dve generacije istoričara.
"Cilj čitavog projekta bio je da se sakupe, naučno prirede i objave dokumenti Ministarstva inostranih dela Srbije, koji su u oba svetska rata pretrpeli veliku štetu, jer su zaplenjeni od strane austrougarskih i nemačkih okupatora, odnošeni iz Srbije i deljeni po njihovim arhivima i muzejima sa nemerom da se pomoću njih dokaže krivica Srbije i srpskog naroda za izbijanje Prvog svetskog rata", objasnio je Krestić.
Sva sačuvana diplomatsko-politička akta su, prema njegovim rečima, od značaja za međunarodne odnose Srbije sa drugim državama na Balkanu, u Evropi i svetu, i od kapitalne su naučne vrednosti za noviju istoriju srpskog naroda, utoliko više što su mnoge zemlje, koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu, taj posao odavno obavile.
"Mi smo tom poslu pristupili s velikim zakašnjenjem, delom zato što je prilikom ratne zaplene došlo do rasturanja građe po okupatorskim ustanovama. To se desilo i prilikom njene restitucije, mnoga dokumenta su izgubljena, mnoga oštećena, a kada je građa početkom šezdesetih godina napokon dopremljena iz raznih skladišta u tadašnji Sekretarijat spoljnih poslova, njegov Diplomatski arhiv imao je diskreciono pravo da ne dozvoljava, posebno ne srpskim istoričarima, korišćenje 'opasnih' dokumenata, tj. onih koji svedoče o oslobodilačkoj politici Srbije", rekao je Krestić.
O značaju digitalizovanih dokumenata govorili su i akademik Mihailo Vojvodić i dopisni član SANU Ljubodrag Dimić koji je ukazao da pomenuta građa pokazuje sva iskušenja srpske istorije, da prezentovani dokumenti i sami imaju sopstvenu istoriju zanemarivanja, uništavanja i zloupotrebe, ali i da sabrani dokumenti predstavljaju svedočanstvo o naporima srpskih istoričara.
Dimić je naglasio da kritički priređena i objavljena građa u novom digitalnom formatu dobija veći naučni uticaj, doprinosi našoj nacionalnoj identifikaciji i većoj vidljivosti u globalnom svetu.
"Digitalizacijom doprinosimo uključivanju sopstvenog nasleđa u svetsku razmenu znanja, iznosimo to znanje na svetsko tržište informacija", dodao je Dimić.
Diplomatska prepiska Kraljevine Srbije od 1903. do 1914. može se pregledati na htttp://diplprepiska.mi.sanu.ac.rs, a platforma je prilagođena kompjuterima, mobilnim telefonima i tabletima što je danas predstavio direktor Matematičkog instituta SANU prof. dr Zoran Ognjanović.
Izvor: Tanjug
