Oči investitora uprte u OPEK i Kinu
Globalno tržište energenata i industrijskih i plemenitih metala pod lupom analitičara Sakso banke
Blumbergov indeks roba je u 2016, prvi put posle šest godina, krenuo stazom profita pri čemu se najveća zarada očekuje od metala i energenata.
Ali da bi se ovakav trend nastavio i u 2017. godini neophodno je uspešno savladati nekoliko prepreka. Posebnu pažnju učesnika na tržištu izazivaju potezi novog američkog predsednika Donalda Trampa koji bi mogao da bude uspešan u oživljavanju ekonomskog rasta SAD, ali bi, s druge strane, zbog najavljenog trgovinskog rata, naročito sa Kinom, mogao da poremeti globalni rast i potražnju za robom. Sve oči će, dakle, biti uprte u Kinu, koja suočena sa strahovima u vezi sa kretanjem valute i likvidnosti, razmišlja o smanjenju rasta, a kasnije i potražnje, naročito za industrijskim metalima - kaže Ole Hansen, direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci, procenjujući kretanja na tržištu u prvom kvartalu 2017. godine.
Komentarišući kretanja u energetskom sektoru Hansen ističe da će na tržište američkog prirodnog gasa najviše uticati intenzitet zime u SAD, odnosno potražnja za tim energentom, dok će se tržište nafte usredsrediti na obećanja članica OPEK-a, ali i drugih proizvođača, da smanje proizvodnju "crnog zlata" kako bi se uspostavio balans. Ovaj analitičar tvrdi da će u prvom kvartalu cena nafte tipa Brent ostati iznad 50 dolara po barelu. Pozivajući se na dosadašnju praksu OPEK-a u neispunjavanju ciljeva proizvodnje, ali i na potencijal za rast proizvodnje nafte u Libiji i Nigeriji, i najverovatniji kolektivni odgovor američkih proizvođača naftnih škriljaca, Hansen procenjuje da bi se na uzlaznoj putanji, mogli desiti nagli padovi i skokovi. "Takav scenario mogao bi da se dogodi već u prvom kvartalu, posebno ako se uzme u obzir kombinovana duga pozicija u sirovoj WTI i nafti tipa Brent od oko 900 miliona barela. Bilo koji poremećaj nekog od ovih uslova mogao bi da izazove brzo vraćanje na početnu poziciju, odnosno pad cene nafte za pet do 10 dolara. Očekujemo, međutim, da će proizvođači smanjiti proizvodnju, mada ne do dogovorenih iznosa, što će verovatno odložiti proces rebalansiranja tržišta", kaže Hansen.
Trgovanje zlatom je u 2016, prvi put za četiri godine, donelo profit. Međutim, analitičari Sakso banke prognoziraju da će početak 2017. doneti negativno raspoloženje investitora prema plemenitim metalima. Oni ukazuju i na to da je najava politike dolazeće američke administracije, prijateljski nastrojene prema rastu, izazvala u poslednjem kvartalu 2016, rotaciju iz obveznica u akcije. Najava američkih Federalnih rezervi da će uslediti nekoliko skokova kamatne stope, u kombinaciji sa rastom prinosa od obveznica, jačim dolarom i višim cenama deonica, doveli su do povlačenja iz tzv. papirnih investicija. Hedž fondovi su smanjili, za čak 85 odsto, rekordno dugu poziciju terminskih ugovora za zlato, dok su investitori u proizvode trgovane na berzi izvukli 225, od 600, tona kupljenih u prvih 10 meseci 2016.
- Kretanje dolara, naročito u odnosu na evro i japanski jen, ostaje nepoznanica. I dok čekamo poteze nove američke administracije, ubrzan rast prinosa od obveznica, zabeležen neposredno posle predsedničkih izbora, mogao bi da se nastavi. U kombinaciji sa rastućim inflatornim očekivanjima, trebalo bi da budemo svedoci relativno ublaženih realnih prinosa. Podsetiću da je visoka obrnuta korelacija između zlata, dolara i američkih realnih prinosa stvorila dosta otpora krajem 2016. godine. U SAD, rizik od trgovinskog rata, naročito sa Kinom, i spoljna politika koja se sprovodi posredstvom Tvitera, mogli bi da povećaju potražnju za finansijskim sredstvima kao svojevrsnom utočištu. Pred zlatom su veliki izazovi. Cena tog plemenitog metala bi se u prvom kvartalu mogla kretati između 1.100 i 1.200 dolara za uncu, da bi se na kraju 2017. zaustavila na nivou od 1.325 dolara - procenjuje Hansen.
Rast potražnje, zabeležen u Kini krajem 2016, oživeo je tržište industrijskih metala. To je dobra vest, imajući u vidu činjenicu da je trgovanje bakrom, više od godinu dana, bilo u drugom planu da bi u novembru i decembru cena skočila za gotovo 15 odsto.
- Izbor Trampa i njegovo obećanje da će povećati ulaganja u infrastrukturu podigli su nivo spekulativne tražnje na terminskim berzama u NJujorku, Londonu i Šangaju. I sve dok potražnja Kine za bakrom bude na tako visokom nivou tržište će imati podršku. To bi, međutim, moglo da bude dovedeno u pitanje posle najave Kine da će dozvoliti slabiji rast kako bi dovela svoje finansije pod kontrolu. S druge strane, Tramp verovatno neće uspeti da pruži dovoljno jak podsticaj potražnji kako bi se opravdao nedavni rast cene bakra. Čak i ako obećanje američkog predsednika u vezi sa ulaganjima u infrastrukturu bude sprovedeno to neće zaživeti pre početka finansijske godine, 1. oktobra. Ako tome dodamo i rizik od potencijalnih trgovinskih ratova i protekcionizma, onda će potencijal za rast cene finog bakra biti ograničen. Čak je realnija opcija da cena finog bakra padne sa maksimalnih 2,75 na 2,25 dolara za funtu - zaključuje direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci.
Turbulentno tržište "crnog zlata"
- Donald Tramp je svoju pobedu na izborima bazirao na platformi smanjenja poreza i rasta ulaganja u infrastrukturu kako bi se podstakla privreda. Ova obećanja su, bar za sada, dovela do jačanja dolara izazivajući veliku rotaciju među obveznicama. Rizici od protekcionizma, jakog dolara i rastućeg troška finansiranja, mogli bi da stvore probleme ekonomijama nekih zemalja u razvoju, i da utiču na potražnju za naftom. Tu je i bojazan od ponovnog uvođenja sankcija Iranu što bi moglo da izazove nove turbulencije na tržištu tog energenta. Imajući sve to u vidu prosečna cena sirove nafte tipa Brent mogla bi u 2017. da poraste sa 45 dolara po barelu, koliko je iznosila u 2016, na 54 dolara. Najviši nivo od oko 60 dolara po barelu se verovatno može očekivati u drugom kvartalu, posle čega će uslediti smirivanje tržišta - procenjuje Ole Hansen, direktor Sektora strategije trgovine berzanskom robom u Sakso banci.
Izvor: Danas
