Nemački mediji iznenađeni: Kako je Srbija odjednom dobar momak, a Kosovo loš

Nemački mediji iznenađeni: Kako je Srbija odjednom dobar momak, a Kosovo loš

Predsednik Tači diže dreku protiv Specijalnog suda za zločine OVK, što dovodi Srbiju u neuobičajenu novu ulogu, piše ugledni „Noje cirher cajtung“, a prenosi „Dojče vele“.

„Zidojče cajtung“ se na primeru Kosova* pita – da li secesije išta donose?

Udruženja veterana OVK žele da parlament još jednom odlučuje o osnivanju Specijalnog suda za njihove zločine i nema sumnje da će prikupiti potrebnih 10.000 potpisa, piše švajcarski „Noje cirher cajtung“. U analizi Andreasa Ernsta, dopisnika tog lista iz Beograda za kog „Dojče vele“ tvrdi da je jedan od najboljih poznavalaca Balkana među novinarima koji pišu na nemačkom, stoji da su veterani pomoć dobili sa samog vrha – od predsednika Hašima Tačija.

On je rekao da je Evropska unija velikim pritiskom izdejstvovala formiranje suda. Upravo je Tači 2015. godine uz velike muke naterao svoju partiju da u parlamentu prihvati formiranje suda koji ove godine počinje da radi u Hagu.

Sada je, kaže Tači, dosta „servilnosti“ Kosova* i ustupaka međunarodnim akterima. Vreme je, dodaje, da se okončaju određene strane misije koje ostavljaju utisak da je Kosovo* nezrela zemlja. Objasnio je da su mu zapadne ambasade dale obećanje da, ako se Sud osnuje, slede vizna liberalizacija i dozvola za formiranje sopstvene vojske. Ali Zapad je, kaže, prekršio datu reč. Predstavništvo EU demantuje postojanje takvog dogovora.

„Logičnije je jedno drugo objašnjenje za Tačijevu frustraciju: Kosovo* je u potpunoj političkoj blokadi. Deset godina nakon proglašenja nezavisnosti izgradnja države je još nedovršena, a međunarodno priznanje nije potpuno čak ni u okviru EU. Osim toga, vizni zidovi još uvek dele zemlju od dva miliona stanovnika od EU, zidovi koji u međuvremenu ne postoje ka Ukrajini ili Gruziji. Ogorčenje se može razumeti, ali je debakl velikim delom domaći proizvod“, piše Ernst.

Kao uslov za viznu liberalizaciju i dalje figurira razgraničenje sa Crnom Gorom, kao i sporazum o normalizaciji sa Srbijom. „Postoji širok otpor dogovorenom osnivanju Zajednice srpskih opština koju mnogi Kosovari odbijaju kao opasno strano telo na svojoj teritoriji.“

„Nesposobnost kosovskih političara da premoste rovove i ponude se Zapadu kao konstruktivan partner dovela je u mnogim evropskim prestonicama do promene shvatanja kosovskog pitanja. Isparila je slika o pokrajini koju Beograd tlači. Ranije su se Kosovari prema svojima mentorima gotovo uvek pokazivali makar verbalno poslušnim, a sada se sve više pokazuju kao svojeglavi. Negativne osećaje u prestonicama budi i fijasko misija EU koje, uprkos ogromnim finansijskim sredstvima, ni politički ni ekonomski nisu postavile zemlju na noge.“

„Evropske države žive od svoje šarolikosti. Secesije su retko donele nešto dobro“, počinje „Zidojče cajtung“ svoj tekst o secesijama. „Pogled ka Kipru i Kosovu* pokazuje koliko su nerealna obećanja često populističkih zagovornika secesije. Na Kosovu* su nacionalistički političari u februaru 2015. krupnim rečima slavili sedmu godišnjicu nezavisnosti – ali istovremeno su desetine hiljada Kosovara prelazile srpsko-mađarsku granicu kako bi se domogli Nemačke i pobegli od bede u sopstvenoj zemlji. Otcepljenje od Srbije 2008. do sada je Kosovu* donelo malo toga. Nije članica UN, pet država EU odbijaju priznanje, a manjkavi suverenitet se pokazuje u tome što bez pomoći trupa Kfora i pravne misije EU ne bi mogle da funkcionišu unutrašnja bezbednost, policija i pravosuđe. Više od polovine Kosovara živi u ekstremnom siromaštvu, stopa nezaposlenosti mladih iznosi oko 60 odsto“, piše „Zidojče cajtung“.


Izvor: Sputnjik