Michael Martens: Srpski vođa ubijen na Kosovu - Smrt u tvrđavi balkanske mafije

Michael Martens: Srpski vođa ubijen na Kosovu - Smrt u tvrđavi balkanske mafije

Kao ubice kosovarskog srpskog vodje Olivera Ivanovića su puno počinioca mogući – no, jedna sumnja je posebno upadiva. Sam Ivanović je na nju ukazao u jednom od svojih poslednjih intervjua.

Kad je Angela Merkel u leto 2005 doputovala na Kosovo, na programu joj je bio i susret sa Oliverom Ivanovićem. Što je bilo uobičajno kad političari sa Zapada dolaze na Kosovo: razgovor sa kosovarskim vodjom Srba u etnički podeljenom gradu Mitrovici je prosto bio obligatoran, ne bi li se stekao pregled situacije. Ivanović je bio pragmatičar, koji je smirivao tamo gde su se drugi igrali vatrom nacionalne histerije i mitomanije. Bio je čovek kompromisa i poravnavanja interesa, namesto konflikata i maksimalističkih zahteva.

Kao političar je Ivanović bio aktivan kako na Kosovu tako i u Srbiji. Dugo je kao poslanik u kosovarskom parlamentu u Prištini zastupao interese srbske manjine. Kasnije je činio isto, četiri godine, kao državni sekretar za Kosovo u vladi Srbije.

Pripadao je onom malom broju Srba koji govore albanski, što mu je kod Albanaca na Kosovu, kojima je važno pozravnavanje interesa, donosilo dodatno poštovanje.

Ali, sada je mrtav, upucan rukom nepoznatog počinica u službi nepoznatog nalogodavca. Kosovarska vlada je obećala da će rasvetliti slučaj, no to zvuči puno više obećavajuće nego li stvarno jeste. Sever Mitrovice, gde je Ivanović živeo i gde je pred centralom svoje partije ubijen, geografski pripada Kosovu, ali ga naseljavaju skoro isključivo Srbi. U realnosti vlada u Prištini ima malo šta u tom delu Kosova da kaže. „Ovo je Srbija“, kažu rado stanovnici kraja, koji graniči sa Srbijom.

Ivanović je imao puno neprijatelja

U srbskim i albanskim medijima je juče, već nekoliko sati posle zločina, spekulirano o mogućim počiniocima. Finalno je sve ostalo fluidno – jedino je jasno da je Ivanović, zbog nenašminkanog prikazivanja kosovarske situacije, sebi o vrat okačio puno neprijatelja.

Već 2005 je na njega bio izvršen napad, koji se mogao shvatiti i kao opomena: tada je eksplozivom raznet Ivanovićev automobil. On nije bio u blizini i prošao je nepovredjen. Počinioci nikad nisu indetifikovani – ali krug potencijalnih atentatora je već tada bio popriličan.

Nacionalističkoj albanskoj eliti u Prištini je Ivanović bio trn u oku jer se svojim najčešće mirnim i na činjenicama baziranim stilom komuniciranja bespogovorno borio za prava srbske manjine na Kosovu. Zastranjivanja je ovaj političar, koji je tečno govorio engleski, javno žigosao.

Srbskim nacionalistima takodje nije odgovarao, jer se zalago za to da se uzme k znanju realnost kosovarske nezavisnosti. Još kad je Beograd od srbske manjine zahtevao totalni bojkot kosovarskih institucija, Ivanović se već zalagao za živo učešće Srba u političkim dešavanjima na Kosovu. Samo tako će Srbima biti moguće da svoje interese na Kosovu zastupe – takodje i upravo onda, ako ne žele da priznaju njegovu nezavisnost, proklamovanu 2008, argumentovao je Ivanović.

Direktno imenovanje pogrešnih razvoja

Gadio se isprazne floskule o navodno večno srbskom Kosovu i svetoj srbskoj zemlji, koje su izvikivali samoproglašeni beogradski heroji Kosova. „Srbski ovde nisu brda i šume, nego ljudi. Neka ne pričaju i propovedaju, nego neka nam praktično pomognu“, rekao je jednom prilikom.

No i kod medjunarodne uprave na Kosovu, koje je i deset godina posle proglašenja nezavisnosti –koju ne priznaju ni sve države EU- i dalje poluprotektorat pod američkim i zapadnoevropskim tutorstvom, je Ivanović imao neprijatelje. Njegov dikretni stil, kojim je pogrešne razvoje i politička podbacivanja jasno imenovao, nije prezao ni od napada na strance.

2014 godine je Eulex, na Kosovu aktivna državo-pravna misija EU, pokušao da ga u jednom najblaže rečeno čudnovatom sudskom procesu žigoše kao ratnog zločinca i da ga na 9 godina strpa u kazamat. Što je mnoge iznenadilo, jer čak ni albanski nacionalisti Ivanovića nisu optuživali za ratne zločine. Pokušaj da ga u to naknadno pretvore je propao u apelacionom postupku, ali je nevino optuženog koštao dragocene tri godine života, koje je Ivanović proveo u istražnom zatvoru a posle štrajka gladju u kućnom pritvoru.

Protivnike je Ivanović finalno imao i u robustno razvijenom podzemlju Mitrovice, koje je od okončanja rata na Kosovu 1999 kroz šverc i sve ostale moguće krive poslove u gradu steklo moć i novac.

Vučić sazvao nacionalni Savet bezbednosti

Da li sada postoji opasnost destabilizacije srbsko-kosovarskih odnosa ? To ipak zavisi od vlada u Beogradu i Prištini, tj. od moćnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića i njegovog puno manje uticajnijeg kosovarskog kontrahenta Hashima Thacija.

Vučić je juče u Beogradu sazvao nacionalni Savet bezbednosti a Ivanovićevu egsekuciju ocenio kao „teroristički akt“, pri čemu nije jasno naveo koga smatra za taj terorizam odgovornim.

No, Ivanović je sam ostavio upute da ga i ko ga ugrožava. U intervjuu sa srbskim investigativnim novinarom Dejanom Anastasijevićem, u septembru prošle godine, je Ivanović u mračnim bojama oslikao stanje skoro pa bezpravlja u gradu Severna Mitrovica: svako malo bacanje bombi, a ubistva i pored nadzornih kamera u gradu nerasvetljena. Izgleda da se tamošnja policija plaši počinioca – ili je povezna sa njima, posumnjao je Ivanović. U Mitrovici postoji „neverovatan osećaj ugroženosti, straha kod naroda“, kazao je on i pojasnio: „da se odmah razumemo: ti ljudi se ne boje Albanaca nego Srba, lokalnih kabadahija i kriminalaca koji se voze u džipovima bez tablica.“

Policija samo gleda kriminal

Tragično je da se 18 godina po okončanju rata sada Srbi plaše Srba i da se stoga iseljavaju iz Mitrovice. „Ljudi su preplašeni i ćute ili se pakuju za selidbu“, rekao je Ivanović nekoliko meseci pre nego je ubijen. „Ranije smo znali gde je front, ali sad ne znamo - jer je front među nama.“

Trgovina drogom u Mitrovici cveta, policija samo posmatra i ne čini ništa, pristojni gradjani se osećaju nezaštićenima. I zbog toga je Ivanović prošle godine najavio da će se kandidovati za mesto gradonačelnika Mitrovice – protiv kandidata, koje podržava državni poglavar Srbije Vučić. Posle te najave su se pojačale pretnje protiv Ivanovića.

Ivanović se pazio da javno ne poveže Vučiča sa mafijom u Mitrovici, ali veoma je jasno govorio o „kriminalnim strukturama, povezanim sa politikom“. Mnogobrojni članovi Ivanovićeve partije su se povukli iz politike nakon što su im bile upućene pretnje. „Za nekoga ko ima infrastrukturu, ko raspolaže ogromnim novcem i ima podršku Vlade Srbije, naša mala stranka ne bi trebalo da predstavlja problem“, kazao je Ivanović – i izgleda predosetio da za pojedine krugove „predstvalja problem“. Uprkos tome se odlučio da ignoriše pretnje.

Ivanović je bio iskusni karatista i mogao se bez problema odbraniti od fizičkih napada – no nije imao nikakve šanse da se odbrani od šest metaka koji su izrešetali njegovo tela, s ledja. Za Kosovo, Srbiju, finalno i Srbe u Mitrovici bi bilo bitno da se ovo ubistvo razjasni. Ali, šanse ne stoje baš najbolje. Mitrovica je državno-pravno jedna crna rupa, koja je progutala još jednu žrtvu.

 

Autor: Michael Martens/Prevod: Mirko Vuletić

Izvor: Frankfurter Allgemeine Zeitun