Liht: Evropeizovati Balkan

Balkanizacija Evrope je ozbiljan problem, ali ceo region i dalje mora da se koncentiše na pitanje kako da "evropeizujemo" Balkan, ocenila je predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht.

Na debati "Evropa u Srbiji i Srbija u Evropi – gde se susrećemo?" Sonja Liht je rekla da Srbija i sve zemlje regiona moraju same da ulože "ekstra napor" da stignemo one koji shvataju ozbiljnost situacije koja može da nastane u regionu.

"Treba da preduzmemo sve što možemo, uz podršku naših prijtelja iz Evrope, da uspostavimo što je moguće pre neku vrstu savezništa sa onim ljudima, na primer u Nemačkoj, koji razumeju dubinu i širinu problema i na ozbiljan i osmišljen način da zvonimo na uzbunu", kaže Lihtova.

Kao najveći problem u regionu, Lihtova navodi radikalni "demografski slom", koji se ovog trenutka pred nama odigrava, ističući da odlaze oni koji bi mogli da budu nosioci promena.

A otišlo ih je, kaže, mnogo više 2015. nego ikada ranije.

"Možemo li nešto da učinimo? Moj odgovor je – moramo. Država, nažalost, čini vrlo malo ili ništa", smatra Lihtova.

Kako je navela, odavno nije čula da se nekome od tih izuzetnih ljudi koji su napravili izuzetne karijere u svetu upućuju pozivi da redovno predaju na našim univerzitetima.

Treba uspostavi mnogo više mostova između nas i njih, jer su nam neophodni ukoliko želimo da zaustavimo demografski slom, smatra Sonja Liht.

"To su ljudi od kojih očekujem da se založe za određene vrednosti. Oni nisu otišli odavde zato što su samo trčali trbuhom za kruhom. Oni su otišli odavde zato što osećaju da nema te evropske perspektive kojoj su se nadali", rekla je Lihtova.

I ti ljudi, kaže, treba da nam budu saveznici u tome da uspostavimo ili da bar pokušamo da vratimo deo onih vrednosti zbog kojih smo bili spremni mnogo puta da iskoristimo pravo na pobunu i da krenemo u borbu za nešto drugo od onoga u čemu živimo danas.

Na debati koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju uz podršku Fondacije Fridrih Ebert, predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović je rekla da je 2017. ključna za ispoljavanje kapaciteta za dalju konsilidaciju EU, ističući važnost stabilnosti EU za koju kaže da je trenutno pod velikim pritiskom i zapada i istoka.

"Poruke o budućnosti EU i to prilično negativne stižu i iz SAD, a postoji strepnja od uticaja Rusije na izborne procese u pojedinim zemljama u EU. Ta vrsta pritiska konstantno raste", navodi Joksimovićeva.

Ocenila je da je u ovom trenutku za Zapadni Balkan od izuzetnog značaja upravo stabilizacija prilika u EU kako bi se ta vrsta stabilnosti mogla preliti i na region ali i na reformske procese koji su neophodni u svim zemljama zapadnog Balkana.

Ukoliko se, navodi Joksimovićeva, pokaže da evroskepticizam nema dominantnu ulogu u ključnim zemljama EU, onda možemo govoriti o procesu koji će ustanoviti nove odnose unutar same EU.

Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Marković smatra da Bregzit neće dovesti do revolucionarnih promena na zapadnom Balkanu, upitavši može li da se evropeizuje država sa radikalnim odlivom mozgova.

Profesor Dragoljub Mićunović kaže da ga zabrinjava želja da se hrli nazad u prošlost, navodeći da najhrabrije što u Srbiji može politička elita da uradi jeste - da pruži ogledalo društvu.

Novinar Boško Jakšić smatra da su se evropske integracije svele na briselski dijalog, te da Priština postaje stanica preko koje Srbija ide ka EU.

Izvor: Tanjug