Čuvarkuća kao čuvar našeg zdravlja

Čuvarkuća je zajedničko ime za preko 40 različitih oblika biljke poreklom iz Meksika. U našem podneblju poznata je kao biljka koja se uzgaja na krovovima kuća i u saksijama jer se verovalo da čuva kuću od groma. To možda i nije baš tačno, ali čuva od mnogih drugih stvari koje mogu ozbiljno poremetiti jedno domaćinstvo.

Iako je poreklo skoro nespojivo sa našim podnebljem, čuvarkuća je biljka koja je prešla dugačak put od južne Amerike, preko Azije, Indije, Kine, Turske i verovatno preko nje došla i do Srbije. Ovako široku rasprostranjenost omogućava joj sposobnost da živi skoro bez vode, zahvaljujući mesnatim i debelim listovima, zbog čega i ne mora da bude ukopana u zemlji i može opstati i na pesku u pustinji. Neke vrste su pljostane i listovima čine neku vrstu cveta, dok postoje vrste koje rasu u visini i do nekoliko desetina santimetara, kada se na vrhu razvija krunica nalik cvetu.

Interesantno je da, iako ovako otporna, čuvarkući je potrebno sedam godina da napravi cvet u okviru kojeg se razvija seme za rast. Drugim rečima, ne razmnožava se lako, ali kada se nađe na bilo kojoj podlozi lako razvija listove i opstaje praktično sa vrlo malo vode.

Mnogi je porede sa aloe verom, najpre zbog listova koji neodoljivo podsećaju na nju, ali sličnost se ne završava tu. Čuvarkuća je odličan melem za opekotine, osip, svrab i otekline prouzrokovane alergijom ili preosetljivošću na koži. Neki smatraju da je odličan lek za ujede insekata. Delovanje je slično aloa vera, odnosno, hladi kožu i smanjuje otok. Ipak, medicinski nije tačno utvrđeno kojim sastojcima čuvarkuća zaista leči opekotine.

Pored površinskog delovanja, čuvarkuća se može uneti i oralno u organizam i tada deluje na dugoročne i pojačane dijareje. Neki recepti je spominju kao odličan lek za glavobolje, kada se takođe uzima sok od ove biljke, dok postoje dokazi da dobro deluje na konjuktivitis i druge upale očiju, pa se ukapa u oči u vidu kapi. U tom slučaju, jedan list čuvarkuće potapa se u čaši vode da odstoji jedan dan, nakon toga se procedi i koristi bilo kao sok ili tinktura (po nekoliko kapa ukapa u oko ili uho). Razume se da listovi moraju biti besprekorno čisti i oprani.

Poslednjih godina je utvrđeno da čuvarkuća ima i odlično dejstvo na prečišćavanje jetre, zbog svojih svojstava, ali još bolje otkriće govori da je prepuno antioksidanasa koji smanjuju dejstvo slobodnih radikala, nastanak i razvoj kancerogenih ćelija i produžava život. Slično tome, može se koristiti i za lečenje čira na debelom crevu i prečišćavanje bubrega.

Međutim, jedan od najpoznatijih načina da se upotrebi čuvarkuća je kao lek kod upale uha. Naše bake su znale da ukapavanjem soka od čuvarkuće u uvo se može izlečiti upala i bolovi u uhu. Danas se zna da je ovaj sok zapravo rastvarač masnoće koja zapravo i izaziva upalu uha, a zbog svog antiupalnog i antiseptičnog dejstva ublažava sve prateće tegobe.

Kad smo već spomenuli rastvaranje masnoće, logično je da se može koristiti i za razblažavanje krvi i lečenje povećanog holesterola u krvi. Njegovo antiupalno dejstvo povoljno deluje kod gripa i drugih upala i preporučuje se konzumiranje čaja. Poslednja istraživanja pokazuju da se ovaj čaj može koristiti i za regulisanje visokog nivoa šećera u krvi, mada su istraživanja još u toku i svakako da se ne sme koristiti kao jedini lek za ovo oboljenje. Važno je napomenuti da je čaj dovoljno piti u vidu gutljaja na po sat vremena i nikako više od toga. Priprema se tako što se 10g listova kuva 15 minuta u 250 mililitra vode a onda ostavi da odstoji.

Iako ne postoje zabeleženi slučajevi pogoršanja bolesti ili kontraindikacija nakon konzumiranja čuivarkuće u bilo kom obliku, svakako je važno obratiti pažnju na snažno diuretičko dejstvo koje ima, zbog čega može izazvati izbacivanje velike količine tečnosti, dehidraciju i pad pritiska.

Izvor: KoDren