Ćana progovorila o borbi s tumorom

Nije bilo nikakvih simptoma, jednostavno sam jedno jutro ustala i pomislila da bi trebalo da idem kod lekara, koji mi je saopštio tu vest. Bolest sam shvatila kao upozorenje, a ne kao kaznu.

Stanojka Bodiroža Ćana rijetko je u medijima, ne zato što to ne voli, već zbog toga što je stalno na tezgama.

Prije nego što je otišla na jednomjesečnu turneju po Australiji, iskoristili smo priliku da razgovaramo s njom. Uvijek je bila raspoložena da priča o svemu, pa i o najtežoj životnoj borbi - padu s mosta i tumoru dojke.

Ove nesreće folkerka pripisuje sudbini.

''Taj čuveni pad dogodio se 2011. godine u blizini Doboja. Parkirala sam auto malo dalje od kuće, pa sam morala peške da pređem most koji nema ogradu. Kad sam stigla na most, srela sam dve žene koje su me nešto pitale, pa sam se u hodu okrenula da im odgovorim i tako sam nesmotreno došla do ivice i pala s mosta! Polomila sam desnu ruku, tri rebra i skočni zglob leve noge. Dole su potok i rastinje, mogla sam kičmu da slomim, dva meseca sam bila u gipsu, pa još toliko na rehabilitaciji'', priča pjevačica za Kurir.

Vječiti pobjednik

Dvije godine kasnije oboljela je od tumora.

''Nije bilo nikakvih simptoma, jednostavno sam jedno jutro ustala i pomislila da bi trebalo da idem kod lekara. Kada mi je saopšteno da imam tumor, sebi sam rekla: „Dobro, u životu sam imala mnogo borbi koje sam dobila. Ova je malo teža, ali ću i nju dobiti.“ Tu bolest sam shvatila kao upozorenje, a ne kao kaznu. Bila sam sigurna da ću izaći kao pobednik, nijednog momenta se nisam uplašila'', kaže Ćana.

Pjesma o patnji

Godinu dana je trajala njena borba s tumorom.

''Skoro celu 2013. sam se borila. Sreća, pa sam na vreme otišla, izbegla sam i hemoterapije i zračenja jer je tumor bio u začetku. Verujte mi, u tom periodu sam imala potrebu da izgledam bolje nego što se osećam. Na kontrole sam odlazila našminkana, sa sve onim drenovima, da pokažem i sebi i drugima da sam dobro. Operaciju sam podnela odlično, ali sam imala problem s bakterijom stafilokokom, koja mi je umalo došla glave, i zbog toga su morali dva puta da me operišu. 

Suprug je bio u većem strahu od mene. Kad su mi rekli da je dijagnoza loša, on je vozeći kući promašio sve ulice, išao je u kontrasmeru. Morala sam da ga smirujem (smeh). Ja uopšte nisam paničila. Svaka bolest služi da nas poduči, osim ako se ne otkrije prekasno. To sam shvatila, zato sam nakon borbe snimila pesmu „Biće svega, samo neće nas“'',  rekla je pjevačica za Kurir.

Kolege je razočarale

Dok je vodila najveću životnu borbu, pjevačicu su razočarale neke kolege s estrade:

''Goca Lazarević, Crni, Jelena Broćić i još njih nekoliko su me stalno zvali da vide kako sam. Mnogi su me i razočarali jer smo bili bliski, a nisu se udostojili ni poruku da mi pošalju mesecima iako su znali da sam bolesna. Neću da ih imenujem, oprostila sam, ali nisam zaboravila, niti ću zaboraviti''.

Izvor: Kurir