AP: Ko je sve bio meta ruskih hakera
Ruski hakeri koji su delovali tokom predsedničkih izbora u SAD ciljali su "mete" i izvan predizbornog tima demokratske kandidatkinje Hilari Klinton, a među njima su se našli mejlovi ukrajinskih zvaničnika, ruskih opozicionara, američkih vojnih kompanija i hiljade drugih od značaja za Kremlj, navodi AP.
Američka agencija analizirala je listu "digitalnih meta", za koju ističe da pruža dosad najdetaljnije forenzičke dokaze o bliskosti hakera i ruske vlade, i obelodanjuje operaciju koja seže godinama unazad, s pokušajima provaljivanja u naloge 4.700 korisnika "Džimejla" (Gmail) širom sveta - od papinog predstavnika u Kijevu do pank benda "Pusi rajot" u Moskvi.
Od marta 2015. do maja 2016, hakeri su pokušali da provale u elektronske prijemne sandučiće diplomatskih i bezbednosnih čelnika SAD - tadašnjeg državnog sekretara Džona Kerija, bivšeg državnog sekretara Kolina Pauela, tadašnjeg vrhovnog komandata NATO-a Filipa Bridlava i njegovog prethodnika Veslija Klarka, pokazuje lista koju je sastavila američka kompanija "Sekjurvorks" (Secureworks).
Uz to, na listi su i zaposleni u kompanijama kao što su "Boing", "Rejteon" i "Lokhid Martin" ili visoki obaveštajni zvaničnici, istaknuti posmatrači Rusije i, naročito, američka Demokratska stranka, premda se tu našla i nekolicina republikanskih meta, stoji u analizi.
Napada ruskih hakera nije bila pošteđena ni Ukrajina, gde su pokušali da uđu na najmanje 545 imejl naloga, uključujući nalog predsednika Petra Porošenka i njegovog sina Alekseja, više sadašnjih i bivših ministara i čak dvadesetak sadašnjih i bivših poslanika, navodi AP.
U Rusiji su se, pak, tvrdi američka agencija, hakeri fokusirali na protivnike vlade i desetine novinara, uključujući naftnog tajkuna koji je postao neprijatelj Kremlja Mihaila Hodorkovskog i članicu "Pusi rajota" Mariju Alehinu, kao i više od 100 predstavnika civilnog društva među kojima su i borac protiv korupcije Aleksej Navaljni i njegovi saradnici.
"To je svojevrsna lista želja u cilju pospešivanja ruskih interesa", objašnjava Kir Džajls, direktor Istraživačkog centra za studije o konfliktima u Kembridžu i jedan od pet spoljnih eksperata koji su revidirali zaključke Asošiejted presa.
Ovaj ekspert kaže da je reč o "listi pojedinaca koje bi Rusija želela da špijunira, dovede u nepriliku, diskredituje ili ućutka".
Zaključci američke agencije baziraju se na bazi podataka od 19.000 linkova s virusima koje je sakupila firma koja se bavi sajber bezbednošću "Sekjurvorks", desetinama lažnih imejl adresa i intervjuima sa više od 100 hakerskih meta.
Ova kompanija je došla do podataka nakon što je hakerska grupa poznata kao "Fensi ber" (Fancy Bear), koju mnogi optužuju da je "produžena ruka" ruskih obaveštajnih službi i tvorevina Kremlja, slučajno iznela deo svoje operacije na internet.
AP navodi da lista koju je ta agencija analizirala otkriva direktnu vezu između hakera i curenja podataka koji su ugrozili predsedničku trku u završnici kampanje, a pre svega privatne imejlove šefa predizbornog tima Hilari Klinton, Džona Podeste.
Lista obuhvata period od marta 2015. do maja 2016, a većina identifikovanih meta nalazile su se u SAD, Ukrajini, Rusiji, Gruziji i Siriji, pri čemu među mnogima nema mnogo toga zajedničkog osim što su se našle "na radaru" Kremlja, zaključuje američka agencija.
Izvor: Tanjug
